"... ja doðoh da imaju život i izobilje." Jovan 10:7-18.

Ove nedelje gledamo na smisao života. Šta smo mi stvoreni da radimo i budemo? U kom pravcu želimo da idu naši životi? Kako možemo naæi naš cilj i ispuniti ga? Severnoamerièka kultura daje protivreèan savet o tome kako da maksimalno uživamo u životu. Reklama za U.S. vojsku kaže: " Budi sve što možeš biti, pridruži se Armiji." Možemo li naæi ispunjenje uèeæi da se borimo? Poznata reklama kaže: "Nikada ne možeš biti previše bogat, ili previše slab." Možemo li naæi ispunjenje ako posedujemo telo vrhunskih modela i neogranièeno bogatstvo? U jednoj reklami za pivo èovek peca u planinskom jezeru sa pivom u hladnjaku i onda kaže:" Nema nièeg boljeg od ovog." Da li stvarno ispunjenje dolazi u limenci? Isus je rekao da je došao da nam donese pun i izobilan život. U toku ove nedelje iznosiæemo mišljenje o tome šta je po nama ispunjenje ili izobilan život. Naši stavovi o tome šta je život, izviru iz naših najdubljih ubeðenja. Oni izražavaju to kako razumemo postojanje Boga i kako mislimo da svet funkcioniše. Razmenjujuæi ova ubeðenja jedni s drugima, ne treba da odluèujemo o tome ko je u pravu a ko nije. To je pre uèenje jednih od drugih o najdubljoj misteriji našeg postojanja.

-Dave Schrock-Shenk.

Svako od nas je stvoren sa odreðenim znanjima i interesovanjima.

Živimo ispunjen život kada spoznamo kako se lièno uklapamo u veæu viziju.

Šta bilblijski odlomak, pesma, prièa ili citat kažu o tome, šta ja mislim da je život?

Kakve mi zamisli ili slike dolaze na um, kada razmišljam o Isusovoj reèi da je došao da nam donese život i izobilje?

Navedi deset stvari koje možeš da uradiš veoma dobro.

"... sve ostavih ..., samo da Hrista dobijem ..." Filipljanima poslanica 3:7-16.

"Tajna duhovnog života je dobrovoljni pristanak na nedostatak gotovo svega."- (nepoznat autor).

Kao Amerikanka nauèila sam da izjednaèavam slobodu sa izborom. Najbliža prodavnica nudi 135 vrsta žitarica. Ali previše opcija me je paralizovalo! Kako ja mogu "proveriti sve opcije" kada ih ima toliko? U mojim 20-im mislila sam da mogu sve: da radim dugo za crkvu, da se udam, da podižem decu, da posveti sebe drugima, da živim "normalan život". Kada sam napunila 35, iznenada sam shvatila da odavno nemam moguænost da imam dete. Izbori imaju posledice. Ipak još ne oseæam žaljenje zbog mojih životnih izbora.

Moje posveæenje ljudima koji su siromašni znaèi da neke opcije više ne postoje. Èak oseæam više slobode, od kada ne istražujem svaka vrata na koja naiðem. "Držanje svih opcija otvorenim" je moguæe samo ukoliko se žrtvuju dugotrajna posveæenost, vezanost i usmeravanje u životu. Pratiti Isusa podrazumeva prihvatanje toga da je put uzak. Biti u veri, ne nudi privlaènost beskonaènih opcija. Ali granice obavezivanja na uzak put obezbedjuju mi okvir potreban da moje energije budu iskorišæene sa ciljem i uspeho. Žudeæi za "nedostatkom gotovo svega" omoguæava mi da živim moj duhovni poziv ispunjeno i duboko.

-Susan Classen.

Kako sam pogoðen opcijama koje me okružuju?

Ne možemo da koristimo tudhe standarde da prosuðujemo naš odnos sa Bogom. Ako budemo postavljali sebi iskrena pitanja to æe poveæati našu samosvesnost.

U ogranièenom životnom veku ne možemo da uradimo sve. Birajuæi da radimo jednu stvar, èesto znaèi da ne možemo da radimo nešto drugo. Ispunjenje dolazi kada naši glavni izbori dovedu do izražaja naše glavne vrednosti.

Mogu li iskreno reæi " Bog je važniji od svega drugog u mom životu"?

Kakve životne izbore sam napravio koji ukazuju na moj odnos sa Bogom?

Provedi 15 minuta danas sa Bogom. To vreme možeš provesti u molitvi, razmišljanju za vreme šetnje, èitajuæi Bibliju ili praveæi beleške. Pobrini se da naðeš vreme da provedeš sa Bogom svakog dana.

"... Tiju paše po pustinjama, i humovi se opasuju radošæu ..." Psalam 65

Kada platim moj porez, ja otkrijem da je moja vlada ocenila moju porodicu kao siromašnu. Evo, koliko smo mi siromašni.
Moja 5 godina stara objava, "divlje cveæe cveta na brdu!" Prošle godine smo presadili nakoliko prirodnih divljih cvetova na naše brdo. (Kolika je vrednost divljeg cveæa na mom formularu za porez?)
Moj muž je gadno ušinuo leða pre par godina - prilièno katastrofalno za baštenske poslove. Naš prijatelj nam je našao rešenje. Jedan 8-godišnjak nam je povadio sav korov iz graška. (*Šta dolar znaèi u odnosu na prijateljstvo?)
Kao majka mladog deteta, pronaæi malo mira nije lako. Moje najbolje vreme za molitvu je u jutru dok muzem koze. (Dragi poreznièe, mogu li ja da snizim koštanje 30 minuta po danu sa Velikim Konsultantom, kao troškove farme?)
U toku moga posla ja dolazim u dodir sa Bogom. Moj muž i ja bi mogli da zaradimo više novca u drugim profesijama. Ali da li bi mi imali vremena za projekat divlji cvet koji oduševljava našeg sina? Da li bi mogli mi i naši susedi da pomažemo jedni drugima? Da li bi mogla naæi vremena u svom životu za molitvu ako bi se oslobodila koza koje nisu "ekonomski isplative"? Ja æu nastaviti da merim moje bogatstvo standardima drugaèijim od " prilagodjeni bruto prihod". Ja sam sretna što sam tako bogato siromašna.

-Ellen L. Davis - Zehr

Kakve standarde koristim da ocenim moje izbore u životu?

Konaèno mi moramo da odluèimo da li se oseæamo dobro u vezi tih izbora, i to pre svega na osnovama onih vrednosti i obaveza koje su nas navele na naš na prvobitni izbor.

Da li se moje suštinske vrednosti odražavaju u mom životnom stilu?

Da li moji najbliži prijatelji/ce podržavaju moje vrednosti ili me odvraæaju od onoga u šta verujem?

Razmišljaj o osobi za èiji životni stil nalaziš da je najizazovniji. Pozovi tu osobu na ruèak. Zajedno razgovarajte o vašim snovima i vrednostima. Pitaj tu osobu, ako ona želi, da se sreæe sa tobom na regularnoj osnovi i da sa njom deliš to kako ti ostvaruješ životni stil koji izražava tvoje najdublje vrednosti.

"... gore i bregovi pjevaæe pred vama od radosti ..." Isaija 55:6-13.

Koliko puta sam bila iznenaðena životom.
Koliko sam samo zadivljujuæe razlièitih iskustava imala u proteklih 40 godina.
Neka dobra ... i neka loša ...
Gledala sam ples Pigmejaca.
Plivala sam u Indijskom Okeanu.
Skupljala sam morske školjke na ostrvu Zanzibaru.
Videla sam derviše koji su se okretali u Khartumu.
I pobunu usred Kampale.
Mirisala sam miro od sandalovog drveta, i razne tamjane.
Ali i otvorenu septièku jamu, spaljeno smeæe, gnojno ljudsko telo,
osušenu ribu i kamilju balegu.
Budio me je priziv hodže na molitvu.
Èula sam eksploziju nagazne mine.
I pucanje pušaka u slavlju, u strahu,
u besu i u pobuni.
Jedan Kalašnjikov je nišanio u mene dok sam gledala lopova koji krade naša kola.
Znam da mnogo toga u životu nisam iskusila,
niti sam živela punim životom koliko sam mogla.
Iznenaðena sam da to saznanje i žaljenja nije osnovno u mom životu.
Sada sebi stvaram vizije života kada budem imala pedeset, šezdeset i osamdeset godina.
Kakva je radost otkrivati da možda imam još pola od mog života da živim.
Još 40 godina šetanja, ljubavi i života sa mojim Bogom.
Ja sam iznenaðena.

-Pam Ferguson

Kakvu neoèekivanu radost mi donosi život?

Spisateljica i uèiteljica meditacije govori o iskustvima opasnosti i o boravku sa ljudima u nevolji. Ali povrh svega njena poezija govori kako je ovaj život dobar. Ona nema potrebe da bira izmeðu ispunjenosti života i rada za druge.

Mnogi ljudi rade bez ushiæenja na poslovima na kojima su se našli, zato što nemaju izbora. Drugi biraju posao, koji ne ispoljava njihove prave vrednosti, zato što je dobro plaæen.

Biti u moguænosti da naðemo posao koji obezbeðuje naše liène potrebe dok služimo drugima ponekad zavisi od toga kako mi definišemo naše potrebe.

Koja iskustva mi pružaju najveæe zadovoljstvo?

Postoji li naèin gde mogu zaraditi služeæi druge?

Napiši pesmu ili razmišljanje koje obuhvata glavne karakteristike tvog života do sada.

"... jer niko ne živi onijem što je suviše bogat." Jevanðelje po Luci 12:13-34.

Ponekad padam u iskušenje da pomislim da ako bih mogao da sakupim dovoljno uštedjevine, onda bih mogao da se opustim i imam vremena za ono što smatram važnijim stvarima u životu: prijatni trenuci sa prijateljima i porodicom, ili pomaganje ljudima u nevolji. Ali imam jedno nesreðeno oseæanje koje mi govori da neki pogrešan zakljuèak leži sakriven u toj logici. Nedostaje mi neka oslobadjajuæa misao biblijskih razmera. Prièa Antonija De Melo, sveštenika iz Indije, podseæa me na taj paradoks:

Bogati industrijalac sa severa se užasnuo kada je video ribara sa juga kako opušteno leškari pored svog broda.
"Zašto ne ribariš?" - pitao je industrijalac.
"Zato što sam uhvatio dovoljno ribe za danas" - odgovori ribar.
"Zašto ne hvataš još više?"
"Šta bih radio s tim?"
"Mogao bi da zaradiš više novca," glasio je odgovor. "Sa tim bi mogao da središ motor na svom brodu, a onda da ideš u dublje vode i uhvatiš još više ribe. Onda bi imao dovoljno da kupiš najlonske mreže. One bi ti donele još više ribe i više novca. Uskoro bi imao dovoljno novca da poseduješ dva broda ... možda èak i flotu brodova. Onda bi bio bogat èovek kao ja."
"Šta bih onda radio?"
"Onda bi mogao stvarno da uživaš u životu."
"A šta misliš da upravo radim?"

-Earl Martin

Šta je dobar balans izmedju "odbijanja zadovoljstva" i "neodgovornosti za sutrašnjicu"?

Proseèna primanja su se udvostruèila u ovom periodu. Ali broj ljudi koji kažu da su "prilièno zadovoljni sa svojom finansijskom situacijom" je pao sa 42% na 30% tokom ovog perioda.

Ako stalno poredimo sebe sa bogatijima od nas, ili mislimo o tome koliko bi mogli da zaraðujemo, nikad ne bi bili sreæni ili zadovoljni.

"Imati dovoljno" je životni stav koji usvajamo, a ne numerièki cilj.

"Postoje dva naèina da imamo dovoljno. Jedan je da sakupljamo sve više i više. Drugi je da nam je potrebno manje." - G. K. Chestertow.

Da li æe gomila stvari koje posedujem, nastaviti da raste tokom mog života ili æu eventualno reæi, "sad je dosta"?

"Koliko mnogo treba da skupljam pre nego što poènem da radim ono što stvarno želim da radim?

Šta sada radim kako bih uživao/la u životu?

Provedi jedno veèe sa jednim od roditelja, babom ili dedom, ili drugim prijateljem koji je u penziji. Pozovi ih da prièaju o izborima koje su pravili u vezi toga kako da provedu svoje živote. Koje su im odluke donele najviše radosti? Šta bi oni želeli da su radili èešæe?

"... i imahu sve zajedno ... i primahu hranu s radosti i u prostoti srca." Dela apostolska 2:43-47.

Jedna stvar koju cenim kod ljudi Laosa, koje sam upoznala, je nedostatak pretenzija. Nema sumnje nešto od toga je stvar kulture. To je takoðe povezano sa siromaštvom. Materijalna oskudica podrazumeva da ti ljudi moraju deliti meðusobno. To siromašvo pospešuje slobodu da budeš ono što jesi, bez napora da stvaraš utisak samodovoljnosti. To sam posebno uoèila prilikom dugotrajne posete severnim seoskim Laoskim provincijama. Spavali smo u malim sobama sa otvorenim prozorima i vratima. Dnevni ritam života - kuvanje, kupanje, pranje veša, i posete - odvijao se napolju, u zajednièkom prostoru. Naša soba nije bila privatno vlasništvo kao što je to na zapadu. Prijatelji iz Laosa su gurali svoje glave da bi nas pozdravili. Vremenom smo nauèili da uživamo u toj bliskosti i neformalnosti. Kada smo došli u veæi grad i odseli u hotelu sa privatnošæu, klima ureðajem u sobi i posebnim kupatilima, osetila sam se odseèenom od prijatelja sa kojima sam sve delila proteklih nedelja. Nestalo je otovrenih prozora i potrebe da sednemo zajedno na trem da udišemo svež vazduh. Nestao je oseæaj potrebe jednih za drugima. Vrlo èesto se nosim mislima o tome kako naše bogatstvo deluje na nas. Dok uživam u udobnosti svog doma, pitam se da li sam zbog toga lišena moguænosti da se i sa drugima oseæam kao kod kuæe? Dok uživam u sopstvenoj nezavisnosti, da li sam odustala od moguænosti da priznam moje potrebe drugima?

-Linda Gehman Peachey

Da li koristim stvari koje posedujem da izgradim zidove ili mostove izmeðu sebe i drugih?

Ko ili šta mi stvara takve misli?

Ako bi vatra uništila moj dom koga bih pitao/la da mi da nužan smeštaj?

Razgovaraj sa svojom PUTOVANJE grupom o stvarima koje ljudi iz grupe planiraju da kupe u sledeæih šest meseci. Odaberi da nešto kupiš i koristiš u zajednici.

"... on uðe u jedno selo, a žena neka, po imenu Marta, primi ga u svoju kuæu." Jevanðelje po Luci 10:38-42.

Kada sam došla u grad zvan Belo Jardim, Dona Josefa, udovica, otvorila je svoj dom za mene. Sedamdesetogodišnja Dona Josefa je bila moja susetka dve godine. U bilo koje doba dana bila sam dobrodošla u njenom domu. Vrlo èesto sam zaticala i druge žene u njenoj dnevnoj sobi, takoðe privuèene njenom mudrošæu i humorom. Ona bi onda ljubazno ostavila sa strane njen posao i usresredila se na ono što je najvažnije za nju - ljude. Nije mnogo brinula šta da se pripremi za goste, veæ je znala da je njeno prisustvo mnogo važnije. "... Marija sede kod Isusovih nogu i slušaše ... a Marta bi zauzeta mnogim poslovima ...".

Ja uvek pozivam ljude unapred. Mnogo ranije. Oèistim kuæu. Brinem o tome da li æu spremiti dovoljno hrane. Dona Josefa me je èesto oslovljavala kao svoju æerku. Pitam se koliko puno ima da uèim od te moje nove majke. Možda sam nauèila jednu od najvažnijih lekcija? Da mi je to moje panièno pripremanje uvek odvlaèilo pažnju? Da bi se moji gosti najprijatnije oseæali ako bih ja ostavila sa strane moje poslove i usresredila se na njih? "
A Isus odgovarajuæi reèe joj: Marta! Marta! Brineš se i trudiš za mnog, a samo je jedno potrebno."

-Sally Jacober

Koji je najbolji dar, koji mogu da ponudim posetiocu koji uðe u moj život?

Ko je uèinio/la da se oseæam opuštenije i slobodnije u njegovom ili njenom prisustvu? Kako to neko može da uèini da se oseæam opuštenije?

Dovoljno razmišljanja o radosti

Šta sam nauèio/la o sebi ove nedelje?

U kojem od ovih iskustava sam najviše uživao/la?

Koji deo sam smatrao/la najtežim?

"Jer ne znam šta èinim, jer ne èinim ono što hoæu, nego na što mrzim ono èinim." Rimljanima poslanica 7:14-25.

Ljudi u malom meksièkom gradu koje smo posetili materijalno su siromašni po bilo kom standardu. Ali još uvek oni se smeju, šale i rade zajedno. Skupljaju se u crkvi na službi, ili u školi da prièaju i da se igraju. "Život je ovde dobar," pomislih, "èak i bez mnogo stvari koje posedujem". Zatim sam se zapitao, "šta daje smisao mom životu?" Prvo pomislih na Caleba, mog sina. Onda na Carolyn, priijatelje i rodbinu, jednogodišnji cvet zasaðen u našem bloku, i dobro vreme provedeno na poslu i u crkvi. Nisam mislio ni o kuæi, ni kolima, TV-u, videorekorderu, ili bilo kojoj drugoj "stvari". Moj unutrašnji razgovor se nastavio "ti veruješ da jaz izmeðu bogatih i siromašnih grubo narušava Božiju volju. Veruješ, a koristiš toliko mnogo stvari koje uništavaju svet. Ako ti familija i prijatelji predstavljaju smisao života, zašto ne prodaš tvoja kola i odseliš se u manju kuæu? Ti æeš imati dovoljno, i živeæeš u saglasnosti sa tvojim verovanjima." "Da prodam moja kola!" Sumorne slike vožnje autobusom, oseæaj uhvaæenog u zamku i zavisnosti me obuzima. "I kako da prodam kuæu? Kako bi se izborili sa manje prostora?" Onda sam stao ošamuæen svojim sopstvenim odgovorom. Iako mi iskustvo i ubeðenja govore da bih mogao da imam ispunjen život sa nekoliko stvari, utroba mi se zgrèi kada pomislim o životu sa manjim. "Zašto je misao o dovoljnom tako zastrašujuæa?" zapitao sam se. "Kako da prekinem pritisak i optereæenje materijalnim stvarima i okrenem se ka životnom stilu koji bi bio više u skladu sa mojim verovanjima?"

-Dave Schrock - Shenk

Šta daje smisao mom životu?

Naš odnos prema materijalnim stvarima im može dati "njihov samostalan život". Razumevanje ovog odnosa može biti presudno u pronalaženju naše najdublje radosti i smisla u životu.

Šta posedujem što što nije neophodno za aktivnosti koje smatram da imaju najviše smisla?

Šta bih radio/la sa svojim slobodnim vremenom ako bih provodio/la samo pola vremena od onog koje sada provodim radeæi?

"Ekološki otisci," deo u dodatku, kaže da bi veæina Severnoamerikanaca trebalo da smanji svoje Ekološke otiske za dve treæine da bi pali na svetski prosek. Glavni elementi u toj kalkulaciji ukljuèuju prevoz, hranu i smeštaj (ukljuèujuæi iznajmljivanje/zalog plaæanja i korišæenje). Opiši kolika je tvoja lièna ili potrošnja za kuæne potrebe svake godine po ove tri taèke. Opiši koliko novca bi mogao/la da uštediiš ako bi svoje troškove po ovim taèkama smanjio/la za dve treæine.

"... ne izabra li Bog siromahe ovoga svijeta da budu ... našljednici carstva koje obreèe onima koji njega ljube?" Poslanica Jakovljeva 2:1-7.

"Uèitelju, mogu li da pozajmim 5 bahta?" -gledao sam u slatko lice Piaka, jednog od mojih dvanaestogodišnjih studenata, koji je zapravo pitao za oko 20 amerièkih centi. On je upravo došao sa "Bangkoške planine smeæa", gde zaraðuje za život sortirajuæi smeæe, tražeæi staklo, lim, papir i plastiku za reciklažu. "Zašto ti treba 5 baht-a? Da ne planiraš da se kockaš sa prijateljima?" šalio sam se. "Ne uèitelju," odgovorio je , "juèe sam bio bolestan tako da sam zaradio samo 10 baht-a umesto uobièajenih 15. Sada imam 5 baht-a manje i ne mogu baki da kupim lek." Piak mi je onda rekao da su njegovi roditelji nedavno napustili njega, njegovu sestru i baku. Svaki dan posle prepodnevne nastave, mora da požuri u planinu da radi dok ne padne noæ. Sa 10 od 15 baht-a koje zaradi, može da kupi hranu za sebe, sestru i baku. Preostalih 5 bahta utroši na lek za bakin hronièni kašalj. Bio sam besan na sebe zbog šale u vezi kockanja. Predpostavljam da takvo razmišljanje dolazi od naših predrasuda da su siromašni ljudi siromašni zato što su lenji i lako troše novac. Stavio sam ruku u džep i izvukao 100 baht-a. "Evo uzmi ovo", rekao sam. "Danas kupi malo više hrane". "Ne uèitelju. Meni treba samo 5 baht-a. Sutra æu da izostanem iz škole i radim dodatno. Vratiæu vam pozajmicu sutra uveèe," rekao je. Novèiæ od 5 bahta èinio se kao skupoceno zlato kada sam mu ga pružio. Osmehnuo se i rekao, "Hvala vam uèitelju. Sutra æu vam vratiti, obeæavam." Dok sam ga posmatrao kako umornim korakom odlazi, suze su mi potekle niz lice. Koliko mnogo bi Piak mogao da nauèi svet kad bi svet samo hteo da sluša."

- isprièano Max Ediger-u od Soi On Nhut, direktora osnovne škole

Kakvu lekciju je direktor škole nauèio od Piaka?

Samo mali broj nas u Severnoj Americi rade naporno kao Piak. A skoro svako ko radi zaradi više nego on, zato što globalni ekonomski sistem "pospešuje" naše zarade daleko više nego druge.

Ako bi mi sa "pospešivanom" zaradom nauèili/le da budemo zadovoljni/e sa dovoljnim, ne samo da bi bili/e u moguænosti da podelimo više sa ljudima kao Piak, veæ bi bili/e u moguænosti da živimo manje fanatiènim i stresnim životima.

Da li naèin na koji Piak obezbeðuje za sebe i svoju porodicu lièi na ispunjenje Božjeg obeæanja iz Matejevog šestog poglavlja?

Da li radim više sati svake nedelje nego što želim? Ako je tako, šta bi trebalo da se dogodi da bi mogao/la manje da radim?

Provedi veèe posmatrajuæi zvezde. Pozovi iskusnog astrologa da ti se pridruži i pomogne ti da prepoznaš osnovna sazvežða. Završi veèe sa molitvom za sve koji su gledali te zvezde u toj noæi. I koji se mole Stvoritelju sveta za nasušni hleb.

"Zašto trošite novce svoje na ono što nije hrana, i trud svoj na ono što ne siti?" Isaija 55:1-5.

Prošle godine na dan majki, Laura, moja jedanaestogodišnja æerka, ispisala je šta joj se sviða kod mene:
1) odlièno kuvaš, 2) èitaš divne prièe, 3) vodiš me u kupovinu! Svaka taèka pretpostavlja uloženo vreme radije nego novac. Kada uzmem u obzir šta moja deca više vole ona nisu odabrala šta kuvam. Ona su sretna i sa palaèinkama i kajganom, špagetama ili picom ili jednostavno dobrim hlebom. Zaèudila sam se da moja æerka koja veæ sama toliko èita voli prièe koje joj ja èitam. Ona lako to može i sama da proèita. Ali kad èitamo zajedno, obièno se sklupèamo jedno uz drugo na krevetu i zastajemo i razgovaramo o porukama u knjizi i razmišljamo o našim vrednostima. Ah, ali kupovina! Da li sam negde pogrešila ako je jedna od glavnih aktivnosti jedne od mojih æerki trošenje novca sa mnom u tržnom centru? Posle razmatranja sam shvatila da je ovo jedan od retkih trenutaka kada smo same zajedno, s obzirom da muški u našoj familiji mrze kupovinu. Ona ne moli za stvari koje joj ne trebaju. Ona samo voli da bude napolju i u toku. Biti okružen neèim što je više od dovoljnog, èesto nam daje šansu da razgovaramo o našim vrednostima. "Oh, Laura, pogledaj taj divni pulover!" "Ali mama, ne treba nam tako skupa odeæa!" "Šta misliš o ovoj haljini?" "Zar nisi primetila da može da se èisti samo na hemijskom? Zašto da se troši toliki novac?" Moja deca ponekad mole za više materijalnih stvari. Ali kad oni razmisle o tome šta im je najvažnije, onda žele moje vreme, da jedemo zajedno, èitamo knjige, ili da razgovaramo o neèemu. Za vreme tih trenutaka raspravljamo o našem odgovoru na Isusov poziv na život.

-Susan Mark Landis

Da li ja pružam ljudima koji me vole ono što oni najviše oèekuju od mene?

Da li sam u moguænosti da provedem dovoljno vremena da izgradim poseban odnos sa ljudima koje volim?

Šta bi trebalo da uradim da imam više vremena?

Osmisli posebnu priliku "iz nièega" za neke ljude koje voliš. Razmisli pažljivo o tome u kojim bi aktivnostima oni najviše uživali. Planiraj da za tu aktivnost koristiš samo obiène predmete koje imaš pri ruci gde živiš.

"Jer gdje je vaše blago, ondje æe biti i srce vaše." Jevanðelje po Mateju 6:19-21.

Priznaæu, ja sam tipièan muškarac koji voli da posluje i organizujei. Imao sam dovoljno vremena u Šwazilandu za plan, šemu i osmišljavanje šta sve treba da kupimo za naše predstojeæe putovanje.
-specijalan printer: potreban za pisanje projekta.
-novi amaterski fotoaparat: potreban jer nam je drugi na izdisaju (a ja sam bolestan kad je u pitanju fotografisanje).
-biblijski softver: potreban da pišem propovedi dok sam na odmoru.
-kompjuterska memorija za nadgradnju: potrebna da pokrene sofver.
-fax-modem za kompjuter: potreban da pošaljem faxom ovaj èlanak.
-radio aparat
Lista se nastavlja. Imao sam zabranu kupovine stvarèica za poslednje 3 godine dok sam bio u Šwazilanduj i sada, za selidbu, to je bilo vreme da sve to nadoknadim. Tako naoružan sa kreditnim karticama i trogodišnjom uštedjevinom poèeo sam da okreæem brojeve preko kojih mogu da se vrše narudžbe. Uskoro su isporuèioci robe poèeli da tabaju stazu do naših vrata. Kutija za kutijom, faktura na fakturu gomilalo se. Kakva zabava! Kao Božiæ. Kao Božiæ... Mnogo lièi na Božiæ. Severnoamerièki Božiæi su èuveni po naglašavanju materijalnih stvari - sitnica. "Šta da dobije èovek koji ima sve?" "Uèini ovaj Božiæ specijalnim ... kupi ..." i kupi i kupi. Tek što sam otvorio moje kutije i sredio moje nove sitnice, shvatio sam da mi nešto nedostaje. Kao i vreme provedeno sanjareæi o materijalnim stvarima za Božiæu, tako sam i ja žrtvovao ljudski meðusobni kontakt za raèun moje konzumentske pasije. Stvar je u izboru. Da li æu da provodim vreme sa svojim sitnicama ili sa svojom familijom. Sada ponovo imam zabranu na kupovinu sitnica. Nadam se da nije suviše kasno da povratim izgubljeno vreme.

-Jon Rudy

Da li me moje stvari èine više ili manje kompletnim èovekom?

Viktor Lebow analitièar potrošnje u Sjedinjenim amerièkim državama objašnjava, "Naša izrazito produktvna ekonomija ... traži od nas da nam potrošnja bude naèin života, da pretvorimo kupovinu i korišæenje dobara u ritual, da tražimo našu duhovnu satisfakciju u potrošnji. Zato samo trošimo stvari ili spaljujemo, nosimo, menjamo i odbacujemo po jednoj stalno rastuæoj stopi. - žurnal o trgovini, citirano u Vance Packard, Proizvodjaèi viška (New York: David McKay 1960)

Traženje maksimalnog zadovoljstva od stvari koje posedujete na kraju vodi u razoèarenje.

Da li mislim da su razlozi sa Jonove liste za kupovinu svake nove stvarèice ispravni?

Šta èini to da nešto napravljeno da mi pomogne, preðe liniju i poène da mi odmaže?

Proði kroz tvoj stan, kuæu ili garažu ako je imaš. Koje stvarèice retko ili nikad ne koristiš? Pokloni ih lokalnoj neprofitnoj ili humanitarnoj organizaciji.

"Rijeke neka pljeskaju rukama; skupa gore nek se raduju pred licem Gospodnjim ..." Psalam 98

Kiše èesto iznenada padnu u istoènom planinskom delu Kentakija gde živim. Reke i nabujali potoci prelivaju prljavom nadolazeæu blatnjavu vodu. Kad se voda smiri nije teško da se vidi gde se nalazio nivo reke. Plastiène kese iz samoposluge, iskoriš æene pelene i prazni tetrapaci mleka razbacani po obali, zapetljani izmeðu nevinih grana drveæa i žbunja pored reke. Stare gume, limenke sokova i zastarele stvari izviruju ispod mutne vode. To nije bilo uvek tako. U regionima koji su pod zaštitom, teèe hladna i èista voda iznad uglaèanog kamenja i mahovina je gusta i zelena pod borovima presvuèene obale. A tako je bilo èitavom istoènom Kentakiju pre nagomilavanja jeftinih predmeta samo za jednu upotrebu koji su postali svakodnevni deo naših života.
Jednom sam uzimala èasove vajarstva na kojim nas je uèitelj upozorio da pažljivo razmislimo od kojih sirovina pravimo skulpture. "Ne zaboravi tvoja skulptura može opstati na zemlji duže nego ti. Upitaj se kakav æe uticaj imati tvoje delo." Setim se upozorenja mog uèitelja svaki put kada mi je potrebna neka nova stvar koju neæu dugo koristiti. Koliko je važna ta stvar? Koliko dugo æe trajati? Gde æe završiti kada je ja odbacim? Možda æe, ako iskoristim nešto što veæ imam, umesto kupovine neèeg novog, potoci koji vrludaju niz padine istoènog Kentakija poèeti da èistije sijaju i žubore.

-Liz McGeachy

Kakav efekat ima moj stil života na zemlju?

U današnjoj globalnoj ekonomiji gotovo svi trošimo proizvode donete za nas iz celog sveta. Naše smeæe, ukljuèujuæi i izduvne gasove iz naših kola i fabrika, takodje se širi po celom svetu.

Zato ne možemo da vidimo troškove naših potrošaèkih stavki samo gledajuæi kroz svoj prozor. Moramo da nauèimo da gledamo novim oèima da bi "uoèili naš uticaj".

Da li nešto i šta preti lepoti i oèuvanju mog omiljenog mesta u prirodi?

Šta treba da se uèini da se saèuva to mesto za mene i buduæe generacije?

Posadi drvo.
Uradi jednu "analizu" smeæa iz tvoje kuæe. Ako naðeš baèene proizvode koji bi se mogli reciklirati, uspostavi sistem reciklaže.
Odaberi jedan prilièno složen proizvod koji poseduješ - bicikl, kola, stereo. Saznaj koji elementi iz prirode su korišæeni da se proizvede taj predmet i koje posledice je ta proizvodnja imala na prirodu. Upitaj se: koliko dugo æu ja to koristiti? Šta æu s tim da radim kada završim sa upotrebom? Da li postoji moguænost kupovine i raspolaganja tim proizvodom koji bi manje uticao na prirodu? Ako postoji, pobrini se da to i uradiš.

"I ako razdam sve imanje svoje ... a ljubavi nemam ništa mi ne pomaže." 1. Korinæanima poslanica 13

Radim u radnji koja prodaje poklone. Kupovati poklone možete sa puno radosti. Bilo kako bilo u svetu sa previše stresa, previše raspoloživih primanja i previše površne sreæe, kupovina poklona može da postane dužnost ili obaveza. "Potrošila sam 40 dolara na maturu najstarijeg unuka, tako da sad moram da potrošim najmanje toliko i za ovu unuku," rekla mi je umorna mušterija koja je nedavno pazarila. Otišla je 10 minuta kasnije sa poklonom koji sam joj ja oddabrala.
Svih ovih godina primala sam poklone koji su imali malu ili nikakvu novèanu vrednost, ali su znaèili više za mene od punog kamiona sveænjaka od po 40 dolara. Jedan neoèekivani telefonski poziv od prijatelja/ice zabrinutog za moje zdravlje. Recept sa beleškom na kojoj je stajalo: "Cim sam probao/la ove kolaèe pomislio/la sam na tebe." Pokloni života i ljubavi od moje bake, koja bi vozila pedeset milja na klavirski koncert, ispekla na stotinu puter kolaèa za svaku specijalnu priliku ili ostavila poruku na mojoj telefonskih sekretarici želeæi mi dobrodošlicu nakon poslovnog puta.
Šta mene danas spreèava od jednog èina ljubaznosti? Zašto moje dobre namere mnogo èešæe ne postanu stvarnost? Šta je to s prioritetima u svetu izobilja što èini takve jednostavne gestove ljubaznosti toliko vrednim pažnje?
Danas dok budem užurbano obavljala radne aktivnosti sa željom da stvaram jedan bolji svet, slušaæu dva eksperta ljubaznosti: "Mi ne možemo da èinimo velike stvari - samo male stvari sa puno ljubavi" (Majka Tereza). "Ljubazna reè ne košta ništa" (Gertie Rice, moja baka).
Odluèila sam da danas uèinim jedan neoèekivani akt ljubaznosti. Usudila sam se da sanjam o svetu dovoljnog, gde ima je dovoljno hrane i skloništa za sve i gde takodje ima isto tako dovoljno ljubaznosti, radosti, gostoprimstva i brige za sve. To je nešto što mogu da krenem da èinim veæ sada.

-Doris Daley

Šta me odvaja od toga da sebe mnogo èešæe poklanjam drugima?

Kakve nematerijalne poklone mogu da darujem u raznim prilikama kada se tokom godine dariva?

Koji je najsmisleniji poklon koji sam ikad primio?

Sledeæi put kad daješ materijalan poklon kupi ga od "Ten Thousand Villages", ranije zanatske radionice za samopomoæ, ili druge alternativne trgovine. Za informaciju o najbližoj takvoj radnji kontaktirajte Larry Guengerich, 717 859-8120 ili kanadsku kancelariju "Ten Thousand Villages" na 519 662-1879 ili posetite njihov website na http:\\www.villages.ca

"... kao oni koji ništa nemaju a sve imaju." 2. Korinæanima poslanica 6:1-10.

Mala grupa se okupila u kuæi u Winnipeg-u da bi razgovarala o svojim životima i vrednostima kao i o tome da li želimo da "živimo sa dovoljnim" 30 dana. Poèeli smo deleæi prethodna iskustva života sa dovoljnim.
"Naše godine u dobrovoljnoj službi i potom u verskoj školi bile su najbolje godine naših života," izjavila je jedna žena. "Za vreme dobrovoljne službe smo èak finansirali neke naše troškove od sopstvenih ušteðevina. U školi takodje niko od studenata nije imao novac. Izvlaèili smo se sa nekim dodatnim poslovima. Nismo imali ni približno stvari kao što imamo sada. Ali mi i naša deca pamtimo to kao najbolje godine naših života."
Onda sam se ja zapitao: "Ne bi li 'probati sa dovoljnim' možda povratilo neke od tih kvaliteta života,".
"Ja sada èak i ne bih pokušala sa 'životom sa dovoljnim,'" izjavila je medjutim ista ona žena.
Bio sam zapanjen. Zašto se ona ne trudi da povrati te "najbolje godine svojeg života?"
Objasnila je: "Godine posle našeg povratka kuæi su jedne od najbolnijih godina naših života. Naši prijatelji i ljudi u crkvi su izgradili velike kuæe, vozili nova kola i išli na egzotièna letovanja. Mi smo se na kraju oseæali da smo izvan toga, kao rezervna lopta. Nikad ne bih prošla kroz to ponovo."
Sedeli smo u tišini. Bio sam pogoðen sa hladnom odluènošæu u njenom glasu i sa nagoveštajem suza u njenim oèima. Koliko razlièiti bi bili njihovi životi da su se vratili u crkvu i zajednicu koja bi podržavala njihovu sposobnost i rešenost da žive radosno sa dovoljnim.

-Dave Schrock - Shenk

Da li moji najbliži prijatelji uvažavaju moja najdublja uverenja?

Živeti sa dovoljnim u kulturi izobilja zahteva jaku podršku našeg okruženja.

Kakve poruke o materijalnim dobrima dobijam od svoje crkve ili verske zajednice?

Da li me moji najbliži prijatelji podržavaju u mojim najdubljim opredeljenjima ili mi èine težim da živim po njima?

Ako nisi deo grupe koja podržava tvoje najdublje vrednosti napravi jednu. Naði ljude sa sliènim interesima meðu tvojim prijateljima i èlanovima crkve. Budite predani jedni drugima dugotrajnom istraživanju razlièitih naèina života. Jedna odlièna knjiga koja može da koristi u formiranju zajednice je "The different drum: Community-making and peace" od M.Scott Peck and Schuster, New York 1987.

Dovoljno jednostavnih razmišljanja

Sta je to najvažnije što sam shvatio ove nedelje u mom odnosu prema materijalnim stvarima?

Sta je to najvažnije što sam shvatio ove nedelje u mom odnosu sa drugim ljudima?

"Bolja je jedna (pre)grst u miru nego obje (pre)grsti s trudom i mukom u duhu." Knjiga propovednikova 4:4-16.

Posle èetiri sata na planinskim stazama došao sam do Digayapa, do kuæe crkvenih voða filipinskih Menonita Norme i Edwin-a Lorenzo. Farma riže u dolini se kupala u mekim bojama dok su radnici išli kuæi zelenim stazama, gde su ih èekali lonci sa kuvanom rižom. Normina i Edwinova kuæa je napravljena od grubih dasaka seèenih od okolnog drveæa. Sa nabranim limom kao krovom. Èinilo se da je prazno kad sam ušao. Bliže istraživanje je otkrilo kolekciju jednostavnih stvari: prostirka, æebad i jastuci za spavanje, dva ili tri odevna predmeta za presvlaèenje za svakog èlana familije i nekoliko jednostavnih potrepština za kuvanje i jelo. Sve te stvari bi stale u jedna kolica.
Posetio sam mnoge siromašne familije na Filipinima, ali ova zajednica mi se èinila drugaèijom. Nema ovde teškog siromaštva. Male baštice povræa i nekoliko voæaka okružuje njihovu kuæu. Deca izgledaju zdravo. Dok smo sedeli u svetlosti ruèno izraðene uljne lampe, posle veèere sa rižom i sardinama, pitao sam Normu i Edwina da li su sreæni sa svojim životima. Izuzev velikog rastojanja koje moraju da prelaze do škole i bolnice, oni kažu, da su zadovoljni. Ranije smo mislili da æe proces razvoja dozvoliti siromašnim ljudima da dosegnu bogate. Ali ekolozi nam sada govore da bi bilo potrebno pet planeta velièine zemlje da bi obezbedile sirovine i apsorbovale otpad, ako bi svi živeli kao proseèan Amerikanac ili Evropljanin. Umesto rešavanja siromaštva davanjem ljudima veæeg parèeta kolaèa, možda treba da promenimo naèin na koji seèemo odnosno delimo kolaèa koji imamo. Norma i Edwin nas mogu nauèiti mnogo o tome kako da živimo sa manjim parèetom.

-Dale Hildebrand

Da li mogu da budem više zadovoljan sa manje stvari?

Ipak, kako procenjuje Fortune magazin na reklame se potroši perko 250 milijardi dolara godišnje, a sve sa ciljem da ljudi širom sveta žele još više stvari. (July 26, 1993, p.p.188-204)

Mi smo primali preko 3000 poruka dnevno koje su nam navodile da kupujemo. Ali èak i ako bi nešto kupili, nešto što se reklamira, oglašavaè æe veæ sledeæi dan probati da nas uèini nezadovoljnim sa onim što smo upravo kupili, samo da bi mi kupili nešto drugo od njih. Mi smo kao zupci u toèku za vežbanje: što brže mi trèimo, toèak se brže okreæe.

Nikad ne možemo da potrošimo naš put do zadovoljstva.

Kako mogu da objasnim Lorenzov odgovor da su oni sreæni sa svojim životima?

Koje ja kriterijume koristim da odredim šta mi je stvarno a šta nije potrebno?

Ponesi mali notes sa sobom na jedan dan. Svaki put zabeleži poruku koja ti savetuje da kupiš nešto, ukratko zabeleži gde si bio i kako si primio poruku. Na kraju dana odredi gde si dobio najviše poruka koje ti nameæu da kupuješ. Za jednu nedelju, ogranièi poruke koje dobijaš iz tog izvora.

"Nije li život pretežniji od hrane, i tijelo od odijela?" Jevanðelje po Mateju 6:24-33.

Spremajuæi se za trogodišnju službu u Keniji, moj muž i ja smo proveli sate pažljivo pakujuæi. Naš moto je bio "Ako si u nedoumici, bolje ostavi", i bili smo ponosni da smo sve smestili u tri kutije, dva ranca i nekoliko komada ruènog prtljaga.
Gotovo tri godine kasnije u Keniji, pomagali smo mladiæu iz Maasai naroda da se spremi da provede godinu dana u Kanadi u programu razmene. Objasnili smo mu kanadske obièaje, hranu i klimu. Takoðe smo otišli na aerodrom da ga "ispratimo". Našli smo Juliusa blizu šaltera. "Gde je tvoj prtljag?" pitala sam. "Ovde" rekao je, pokazujuæi rukom na malu torbu koju je nosio. "I to je sve" zaèudila sam se. "Nije èak ni puna". "To je dovoljno" rekao je. Ali Julius je takoðe doveo dva kombija, iznajmljena za ovu priliku, puna njegovih Maasai drugova i rodbine koji su došli da mu požele sreæan put. Odeveni u svetlo obojenim tradicionalnim nacionalnim nošnjama, okružili su ga sa pažnjom i dobrim željama.
Ovo snažno iskustvo putovanja je ostalo u meni. Mladi Kenijac, nosio je nekoliko stvari, što bih ja smatrala nedovoljnim i za vikend putovanje, a biæe odvojen na godinu u dalekoj, nepoznatoj zemlji. Ono što je Julius nosio sa sobom je mnogo znaèajnije - ljubav, podrška, i oseæaj pripadnosti olièen u svetlo crvenoj, žutoj i plavoj - nošnji okupljenih Maasaia koji su mahali i pevali za oproštaj.

-Deborah Fast

Šta mi u životu daje oseæaj sigurnosti?

Odeæa može da izrazi našu kreativnost i originalnost. Po odeæi možemo da prepoznamo bogate i siromašne. Odeæa može da da nekoj osobi oseæaj pripadnosti grupi.

Kako moja odeæa odražava moju liènost i moje vrednosti?

Da li su ljudi koji su napravili moju odeæu bili adekvatno plaæeni za svoj rad?

Otiði do svog ormana sa odeæom. Odaberi dovoljno odeæe da nosiš razlièito svaki dan u nedelji. Stavi drugu odeæu sa strane. Nosi samo odeæu koju si izabrao sledeæe dve nedelje.

"Ova siromašna udovica metnu više od sviju koji meæu u Božiju haznu ..." Jevanðelje po Marku 12:38-44.

Vjetnamci slave Tet, lunarnu novu godinu, poklanjajuæi novu odeæu, poseæujuæi prijatelje i spravljajuæi posebne specijalitete. Jedne godine Ba Hein, izbeglica u kampu blizu grada Quang Ngai, pozvala nas je na Tet ruèak u svoj dom. Došli smo kasno popodne. Ba Hein-ina jednosobna kuæa od bambusa i blata bila je u centru kampa. Kuhinja je bila improvizana u æošku. Ba Hein nam je zahvalno ponudila da sednemo na niske hoklice oko stola. U jednom æošku ugledao sam porodiène fotografije, ukljuèujuæi i jednu sa mladim èovekom i malim detetom. Ba Hein nam je rekla da su to njen muž i æerka koji su ubijeni od Amerièke artiljerije u ratu. Poslužila nas je èajem iz èajnika sa slomljenim grliæem. Šolje su bile pivske limenke, besprekorno uglaèane i èiste. Dok smo pili èaj Ba Hein je bila zaposlena pripremanjem i postavljanjem nekoliko jela. Nije se izvinjavala zbog skromnosti hrane ili tužnog stanja svog doma. Služila je taj obrok sa dostojanstvom, pouzdana da je njeno gostoprimstvo vredno koliko i kod najbogatijih domaæinstava u Quang Ngai.
Kada smo pošli okrenuo sam se da mahnem Ba Hein. Stajala je na vratima, jaka i prkosna, osmehujuæi se samopouzdano. Bio sam poslužen obrokom kao da sam kralj, u palati siromašnih.

-Max Ediger

Šta je potrebno da bi se prema nekom ophodilo kraljevski?

Da li postoje ljudi u mojoj zajednici koje nikad ne bih pozvao u svoj dom?
Zašto ih ne bih pozvao?

Pozovi nekog koga "nikad ne bi pozvao u svoju kuæu" na ruèak.

Neka tvoja familija ili ukuæani navede pet najvažnijih kuænih poslova u kojima koriste "ureðaje koji štede rad". Ko koristi te ureðaje najèešæe? Ko bi radio te poslove, ako bi tvoje domaæinstvo koristilo metode intezivne uštede energije kod ispunjenja tih poslova. Sta bi svako od ukuæana trebalo da uradi da bi se uvele te promene?

"Gospodnja je zemlja i što je god u njoj" Psalam 24:1-6.

Moj stanodavac zaposlio je jedanaestogodišnjeg Harija da pomaže u kuænim poslovima. Jedan od Harijevih zadataka je da pumpa vodu iz podzemnog izvora i da je prenosi kofama u rezervoar koji je na površini zemlje. Odatle se voda pumpa elektriènim motorom do krovnog rezervoara.
Za vreme sušne sezone u Nepalu ne bih imala vode da nije bilo Harija. Svaki put kad otvorim slavinu za vodu pomislim na Harija i kako teško on radi tako da ja mogu lako da dobijem vodu. Onda se setim da nije u školi i pomislim kako su moguænosti za njegovu buduænost ogranièene.
Hari je sreæan deèak - zvižduæe i lupka u njegove prazne kofe kao da su bubnjevi. Smeje se i pozdravlja me toplo. Hari èesto doðe do mojih vrata da traži èašu vode. On voli da pije moju filtriranu vodu i to sa oduševljenjem priznaje. Nikad nisam odbila Harijevu molbu za vodu.
Voda me održava u životu i bez nje moje telo bi se brzo osušilo i uvenulo kao osušena ruža. Meni treba voda da održim moje telo èistim i da skuvam hranu. Treba mi da je pijem sa limunom ili kao èaj. Treba mi da operem odeæu i da isperem toalet. Ali kada znam da Hari treba da ispumpa i prenese svaku kap, onda oseæam da treba da je koristim što je moguæe manje. Da, ipak sam saèuvala svoj standard dobrog zdravlja i èistog okruženja, ali sada koristim mnogo manje vode nego što sam ikad pre koristila.

-Catarina Mumaw

Koliko vode bih koristio/la svaki dan ako bih morao/la da je ispumpavam ili donosim u kofama?

"Hari" u Severnoj Americi je struja. Struja pumpa našu vodu, èuva našu hranu hladnom, onda je kuva i osvetljava naše domove. Bez obzira što je struja relativno jeftina, naša planeta plaæa visoku cenu za energiju koju koristimo.

Mnogo ljudi u Severnoj Americi koriste elektriène generatore sagorevajuæi fosilna goriva - ugalj, naftu ili gas. Proizvodnja ovih goriva je prljava, i ona oslobaðaju ugljendioksid (CO2) kad sagorevaju. Proseènom Kanaðaninu treba 2,34 hektara (5,7 jutara) letine ili šumskog zemljišta da bi absorbovalo CO2 koji proizvedu svake godine. Proseènom amerièkom državljaninu treba nešto više.

Kako se proizvodi struja koju koristim u svojoj kuæi?

Instaliraj nisko-protoèni tuš u svom kupatilu.

Ako imaš standardni grejaè, zameni ga sa onim "na zahtev" ili solarno-termalnim kolektorskim sistemom. Pronaði najbolji sistem za tvoju kuæu ili radno mesto. Dobar izvor informacija je: Solar Living Source Book, Real Goods Trading Corporation, 966 Mazzoni, Strit, Ukiah, CA 95482-3471. Phone 800 762-7325, Fax 70746948. E-mail: [email protected]

"Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro bješe veoma." Prva knjiga Mojsijeva 1

Vozim bicikl do posla zato što volim da ujutro prvo razbudim svoje telo: protežem noge, s vetrom u lice, rastežuæi snažno mišeæe uspinjuæi se uz prvo brdo, udišem svež jutarnji vazduh. Izbegavam gužvu oznojanih ljudi u javnom prevozu i loše raspoloženje vozaèa na zakrèenim putevima.
Vožnja kuæi posle dana punog sastanaka oživljava moje umorne misli i udove. U vožnji sam stalno svesna lepote Božjeg stvorenja: zeleno drveæe, ptice koje pevaju, nabujali potoci i raskošno cveæe. Uživam èak i u vožnji biciklom u kišnim i hladnim danima, jer znam da me kad doðem kuæi i skinem lepljivu odeæu èeka isparavajuæe vruæ tuš.
Nedavno sam primetila da su mi pluæa ispunjena izduvnim gasovima iz kola i autobusa. Jer kad vozim brže i naprežem se osetim oštar zvuk otežanog disanja iz mojih usta. Nikad nisam imala astmu. Ali mislim da se sada nešto menja.
Zato sada nosim masku sa filterom za vazduh. Više volim da saèuvam pluæa, èak iako izgledam glupo. Maska sa zagreje i zagušljiva je i više ne oseæam miris vruæe trave na suncu, vlažnu zemlju ujutro ili bagrem u cvatu. Kakva dilema: mirisati zemlju ili èuvati pluæa.
Mi smo vezani, ti i ja, svetom u kojem živimo i vazduhom koji udišemo.

-Reina C. Neufeldt

Koju cenu sam spreman/na da podnesem da bih plivao/la uzvodno?

Severnoamerièko društvo poèiva na konceptu privatnih kola. A vožnja je jedna od najdestruktivnijih stvari u odnosu na èovekovu okolinu. Svaki galon benzina koji sagorimo u kolima oslobodi skoro tri kubna litra CO2 (ugljen dioksida), glavnog gasa koji izaziva efekat staklene bašte.

Ako želimo da bitno smanjimo naše zagadjivanje okoline, moramo da izadjemo iz kola i sednemo u autobuse, vozove ili na bicikle.

Naša sposobnost da napravimo ovaj individualni odgovor je pod velikim uticajem odluka društva u celini. Podržavanje sistema javnog prevoza je neophodno da bi omoguæilo svima nama da smanjimo svoj udeo u ekološkom zagadjivanju .

Šta sam u moguænosti da uradim dok se vozim autobusom, za razliku od automobila?

Kakva oseæanja imam dok se vozim autobusom?

Ako imate detaljni pregled, izraèunajte taèan broj kilometara koji ste izvozili prošle godine (Kanaðani voze proseèno 18.000 km godišnje, Amerikanci proseèno 20.000 km godišnje). Uzmi proseènu potrošnju tvojih kola i iskaži koliko si CO2 oslobodio u atmosferu prošle godine. Osmisli plan za odlazak na mesta gde treba da ideš, koji može da smanji emitovanje CO2 za 75%. Uvedi ove promene za 1 nedelju. Pokušaj da produžiš ove izmene na 1 mesec.

"I djelo ruku naših dovrši." Psalam 90:13-17.

Naša studijska grupa stajala je usred ogromnog brdovitog kukuruznog polja blizu planinskog vrha u južnom Meksiku. Pitali smo farmera koliko plaæa žene iz svog sela koje okopavaju kukuruz i koliko plaæa iznajmljivanje polja i volove za oranje.
Jedan èlan grupe izraèunao je troškove ulaganja naspram oèekivanog prinosa. "Mogao bi da kupiš istu kolièinu kukuruza u gradu za manje od toga koliko te košta proizvodnja", uzviknuo ije znenaðeno. "Zašto se trudiš da ga uopšte uzgajaš?"
Farmer je zastao, preneražen pitanjem. Pogledao je na pejzaž ispod. I mi smo se okrenuli i ponovo ugledali predivnu dolinu, sa potocima koji protièu tik ispred kuæa i planinama okružuju èitavu dolinu. Osetili smo povetarac kako nam hladi topla tela.
Farmer je podigao ruke, prvo pokazujuæi na ljude iz svog sela, onda pokazujuæi dolinu ispod. "Da uzgajaš svoj kukuruz…" poèeo je, zatim stao. "Da uzgajaš svoj kukuruz," rekao je ponovo, a zatim je nastupila tišina.Nije mogao da završi odgovor na pitanje koje nije mogao potpuno da razume. Jedan èlan grupe je takoðe klimao glavom jer nije mogao da razume odgovor. Iako je jedan èovek govorio španski, a drugi engleski, jezik nije bio taj koji ih je razdvajao, veæ njihovi razlièiti pogledi na život. Severnoamerikanac koristi brojke da bi izrazio vrednost kukuruza kao gotovog proizvoda. Meksièki farmer vrednuje iskustvo uzgajanja kukuruza zbog naèina na koji održava odnos sa ljudima iz sela, èuva naèin života koji mu je ostavljen u amanet i dopušta sebi fizièki oseæaj i lepotu rada u svom kukuruznom polju.

-Dave Schrock - Shenk

Koja je moje 'osnovno merilo' kad odluèujem da li je i koliko nešto vredno?

Veæina ljudi u svetu su u moguænosti da jedu hranljive obroke svaki dan. Blizu 2 milijarde seljaka uzgaja hranu koju oni i njihove familije jedu. Mnogi od njih žive u društvima gde je vrednost uzgajanja hrane gotovo jednaka kao i vrednost same hrane.

Ipak, skoro milijardu ljudi ustane svako jutro nesigurni da li æe imati dovoljno hrane za taj dan. Istovremeno se mnogi drugi bore sa problemom koji dolazi od preobimnog jela.

Da li jedem lagano i razmišljajuæi ili najèeæše jedem na brzinu?

Kako bih mogao/la da kupujem više hrane od seljaka iz svog okruga?

Napravi obrok za svoju familiju ili grupu sa kojom praktikuješ Putovanje koristeæi hranu iz tvoje najbliže okoline. Pozovi nekoga iz tvoje okoline ko uzgaja hranu. Nauèi šta to znaèi za njega/nju da uzgaja hranu za druge. (Internacionalne recepte možeš da nadješ u Extending the Table, dostupno u Provident Bookstories).

"A Marija uzevši litru pravoga nadrova mnogocjenoga mira pomaza noge Isusove, i otre kosom svojom noge njegove" Jevanðelje po Jovanu 12:1-8.

1983. godine sam dobrovoljno radila u programu podrške izbeglicama u St. Francis Presbiterianskoj crkvi u Fort Worth, Teksas. Jednog dana Rodrigo mi se obratio.
"Mi smo zahvalni za divne stvari koje su nam ljudi dali," zapoèeo je. "Ali ljudi uvek kažu, 'Uzmi ovo. Mi to ne koristimo više!' Imamo oseæaj kao da nam daju njihove odbaèene stvari. Zbog toga se oseæamo loše."
"U mojoj zemlji ja bih rekao: 'Uzmi ovo, to je najbolje što imam,' èak iako je to nešto veoma prosto i jeftino, mi bi dali to nekome zato što mislimo da je to dobro."
"Razumem na šta misliš" odgovorila sam. "Ali ovde ljude vreða ako treba da prime poklon. Zato kažu 'Ne treba mi više' da pokušaju da ti olakšaju prihvatanje njihovih darova."
Ali nove nedoumice su me sada obuzele. Zašto dajemo ono što nam stoji i što ne nosimo? Ja sam radosno poklonila programu nekoliko majica koje više ne bih nosila u svakom sluèaju.
Sledeæi put kad je bilo prikupljanje pomoæi u odeæi dala sam jednu od svojih najboljih košulja. U isto vreme dok sam mislila, " Uh. Nedostajaæe mi ta košulja," pokušavala sam da osetim ponos govoreæi, "Evo, uzmi ovo je najbolje što imam".
Za vreme boravka u Centralnoj Americi borila sam se sa primanjem darova od naših suseda. Jeino pile bi bilo ubijeno samo da se spremi ruèak za nas. Najbolja stolica je uvek nuðena. Dragoceno vreme bi uvek bilo provedeno u odgovaranju na naša pitanja. Njihov primer je postao moj izazov.

-Kathy Ogle

Kako mogu da nauèim da radosno kažem "Evo, uzmi ovo, to je najbolje što imam".

Jedan naèin odbrane od kulture individualizma je probuditi duh velikodušnosti.

U detinjstvu i mladosti smo godinama dobijali besplatno "stan i hranu" od roditelja ili drugih èlanova familije. Izdašna zemlja se takodje slobodno podaje ljudskim biæima. Kada dajemo nešto osobama u nevolji, mi ustvari samo prosleðujemo ono što smo primili.

Kada sam sa najviše radosti davao/la nekome u nevolji?

Šta me je podstaklo da dajem tako radosno?

Napravi listu od svih stvari koje si dobio/ka bez plaæanja od familije, prijatelja, društva i Boga. Napravi listu stvari koje si poklonio èlanovima familije, prijateljima i ljudima u nevolji. Da li smatraš da su te liste podjednake ili ne?

Dovoljno za mene

Razmišljanja

Da li ideja o smanjivanju stvari koje æu da koristim zvuèi više oslobaðajuæe ili više ogranièavajuæe?

Da li me motivišu primeri drugih ljudi koji žive ispunjen život sa mnogo manje stvari?

"Siromaštva ni bogatsva ne daj mi, hrani me hljebom po obroku mom" Prièe Solomunove 30:7-9.

Viola, uèesnica seminara iz Teksasa, podelila je svoju prièu sa grupom tog jutra. Radila je u Dockers-ovoj fabrici pantalona u San Antoniju, sve dok Levi-Straus nije premestio proizvodnju u Centralnu Ameriku da bi dobili jeftiniju radnu snagu. Od tada se Viola bori sa drugim otpuštenim radnicima na tome da dobiju beneficije koje im je Levi-Straus kompanija dugovala.
Kasnije smo otišli u posetu Maquili, fabrici gde ljudi Hondurasa sklapaju delove za izvoz u severnu hemisferu. Dok smo ulazili u Maquilu èlanovi grupe su bili iznenaðeni što vide veliki Dockers znak na ulazu.
Za vreme obilaska fabrièki menadžer je govorio o koriistima industrije u Maquili koja je donela hiljadama mladih muškaraca i žena, koji savijeni nad šivaæim mašinama, šiju što brže mogu samo da ispune dnevnu normu.
Za vreme pauze za ruèak Viola je sela ispred mašine, identiène onoj na kojoj je radila u Teksasu, seæajuæi se godina kada je bila sreæna, zaradjujuæi i izdržavajuæi svoju porodicu. Sada je žena iz Centralne Amerike sedela za njenom mašinom sreæna jer zaradjuje i izdržava svoju porodicu.
To veèe grupa je bila zbunjena pokušavajuæi da shvati ono što su tog dana videli. Viola se borila da bi izdržavala porodicu nakon što je otpuštena. A stotine ljudi u Hondurasu, iako primaju mnogo manje nego što je Viola ikad zaradjivala, zaraðuju mnogo više nego ikad ranije.

-Daryl Yoder-Bontrager

Da li smo mi tako povezani sa ostatkom sveta da sve izgleda kao balon koji se izduva na jednom kraju kad se stiska na drugom?

Svrha Putovanja nije da nas uèini dobro uhranjenim, manje stresnim, i sreænijim - a nenepovezanim sa opstatkom sveta. Svrha je u radu na tome da nas dovede i sve ljude u svetu na to dobro mesto dovoljnog. Da bi to uradili treba da promenimo strukturu i sistem koji proizvodi i višak i manjak.

Raditi na sistematskim promenama je težak posao. Živeti sa dovoljnim u kulturi prekomernog je teško. Ove nedelje æemo temeljno preispitati duhovne izvore za Putovanje na duge staze.

Šta bi trebalo da se desi da bi bilo dovoljno posla i za Violu i žene u Hondurasu?

Da li znam nekoga ko je otpušten sa posla?

Pozovi osobu koja traži posao, na ruèak, da razgovarate o njegovoj ili njenoj potrazi za poslom.

"Pa reèe Isusu: a ko je bližnji moj?" Jevanðelje po Luci 10:25-37.

Moj let sa American Airlines je bio prepun. Putnici iz otkazanog United Airlines leta su prebaèeni na American Airlines u poslednjem minutu.
Pilot nam se obratio preko razglasa: "Drago nam je da imamo dovoljno sedišta za naše prijatelje iz 'United'-a. Na žalost, nemamo dovoljno obroka. Kada vam se obrati stjuardesa, recite joj da li ste 'American', u tom sluèaju æete dobiti veèeru, ili ste 'United', u tom sluèaju æete dobiti sok".
Prvo sam osetio olakšanje. Ja sam 'Anerican' putnik. Dobiæu veèeru. Zatim sam pomislio o mom susedu. Da li bih podelio moju hranu sa njim ako je on iz 'United'-a? Osetio sam takvo olakšanje kada je rekao stjuardesi da je on takoðe 'American'. Ali zatim sam poèeo da se pitam da li su ljudi na sedištima ispred i iza mene dobili hranu, i ljudi iza njih. Da li bih trebao da podelim moju hranu sa njima? Ako bih poèeo da delim, gde bih stao? Nisam se okrenuo okolo da proverim. Sve dok ih nisam video mogao sam da jedem.
Suoèavao sam se sa iskušenjem "ne gledati" na gladne i beskuænike u svetu. Ali znam, skreæuæi pogled postajem malo više bezoseæajan, i malo manje èovek. Poveæanjem svesti o onima koji imaju tako malo - podeliti obrok sa njima - èini me više èovekom.

-Dave Schroch -Shenk

Šta mi nedostaje da revnosnije pomažem onima u nevolji?

Današnje èitanje iz Biblije govori o Samarjaninu koji sa saoseæanjem prilazi osobi koju je sluèajno sreo na putu. Pitanje "Ko je moj bližnji?" takoðe može da se odnosi na ljude koje vidjamo svaki dan kada pogledamo kroz prozor.

Kada sam, ako ikad, gledao oèi u oèi sa siromašnim ljudima? Kako to izgleda?

Koje vrednosti i ubeðenja se iskazuju izborom mesta gde živim?

Kupi mapu grada, regiona ili opštine u kojoj živiš. Sa tvojom PUTOVANJE grupom "prepoznaj" bogat i siromašan kraj na mapi. Istraži istoriju siromašnog kraja. Da li je taj kraj oduvek siromašni ili je nekad bio bogatiji? Na koji naèin nastaju odvojeni bogati i siromašni krajevi? Oznaèi mesta gde živite ti i èlanovi tvoje grupe. Kako se èlanovi grupe oseæaju zbog toga gde žive?

"Kad uèiniste jednome od ove moje najmanje braæe, meni uèiniste." Jevanðelje po Mateju 25:31-40.

Siromaštvo svuda oko nas u Vijetnamu nas ponekad osuðuje zbog našeg relativnog bogatstva. To može takoðe da postane opšte mesto.
Gospodja Ly, seljanka iz ruralnog severa zemlje, pokazala mi je kako mogu da postanem udaljena i izolovana od potreba i oseæanja siromašnih ljudi.
Gospodja Ly i gospodja Ngoc, takodje seljanka, donele su nam u našu kancelariju u Hanoju na poklon rižu, pasulj i voæe. Dok smo razgovarale, prosjak se zaustavio na vratima. Mi smo ostali da sedimo gotovo ne primeæujuæi njegovo prisustvo. Ali gospodja Ly i gospodja Ngoc, odmah su ustale vadeæi novac iz džepova da mu udele. One koje imaju toliko malo èak i u poreðenju sa Vijetnamcima koji kuvaju i èiste za nas, a kamoli sa nama bogatim strancima, su bile prve i jedine da pruže i daju bez razmišljanja.
Gospodja Ly je lièno iskusila neke od poteškoæa ovog èoveka koji je stajao sa ispruženom rukom. Njen odgovor je bio pun razumevanja i saoseæanja.
Kao crkveni radnici tražimo da budemo prisutni tamo gde je život težak. Bilo kako bilo, potrebni su nam takvi ljudi dok se trudimo da prevaziðemo naše otudjujuæe bogatastvo i privilegije pa da živimo po Isusovom uèenju. Potrebni su nam ljudi kao gospodja Ly da nam pomognu i spoje sa siromašnim ljudima, koje nas Isus poziva da volimo. Bez obzira koliko je velika ili mala naša zaliha bogatstva uvek možemo da dajemo s radošæu, slobodno i u izobilju.

-Betsy Headrick McCrae

Kakav naèin povezivanja s ljudima u nevolji može izazvati moje saoseæanje i velikodušnost?

Da li imam prisan kontakt sa nekim ko se bori da sebi priušti najosnovnije životne potrepštine?

Kako moj odnos sa takvima doprinosi mom razumevanju života?

Provedi jedno veèe razgovarajuæi sa nekim ko je iskusio finansijsku nemaštinu u nekom periodu u svom životu. Koje su bile najveæe teškoæe u tom periodu? Šta je bilo dobro u njegovom ili njenom životu iz tog perioda?

"Nemamo ovdje do samo pet hljebova i dvije ribe ... I jedoše svi, i nasitiše se" Jevanðelje po Mateju 14:13-21.

Za vreme moje tri godine službe u Kinšasi, Zair bila sam svedok apsolutnog siromaštva i patnje mnogih bliskih prijatelja. Dok sam se trudila da pomognem èesto bih pomislila, "nikad dovoljno".
Sa svojom dobrovoljaèkom platom od 50 dolara meseèno èesto sam se oseæala sasvim nemoæno. Nekoliko dolara ili vreæa riže koju sam mogla nekom da pružim izgledalo je kao kap u moru. Èak iako sam pomogla nekolicini, potrebe drugih su èinile beskonaène. "Nikad dovoljno!"
Poèela sam da se pitam zašto me je Bog doveo ovde da budem svedokinja toj nemerljivoj patnji, a nije mi podario moguænost da ublažim te patnje.
Na kraju sam razumela kako Zairci preživljavaju. Oni to zovu afrièka solidarnost. Kada imaš malo, ti deliš. Kada imaš potrebe, ti pitaš rodbinu i prijatelje za pomoæ. Svako daje ako je u moguænosti, zato što niko nije siguran kada æe njemu biti potrebna pomoæ.
Predivan oseæaj zajedništva je izgraðen kada svaka osoba doprinosi koliko može. Sada mi se èini egoistièki da pomislim da mogu ili da treba da uzmem sav teret sveta na sebe. Znam da me je Bog doveo ovde sa ogranièenim sredstvima da delim i patim sa ostalima, kao jedan/na od mnogih u Božijoj familiji. Dajem koliko mogu i pomažem onima u nevolji da vide kako oni mogu da podele kad na njih dodje red.
Ako zajedno i u solidarnosti sa drugima, možemo da naèinimo svet dovoljnog.

-Krista-Anne Rigalo

Da li propuštam priliku da uradim nešto što mogu zato što ne mogu da uradim sve?

Šta bih mogao/la da uèinim da budem sposoban da dajem više onima koji nemaju dovoljno?

Razmisli koji problem u svetu te je najviše lièno uzbudio. Pronaði organizaciju koja se bavi tim konkretnim problemom. Razmisli koju si to promenu napravio u toku PUTOVANJA koja ti je uštedela novac. Zavetuj se da æeš primenjivati tu promenu godinu dana. Pošalji èek u vrednosti sume koju si uštedeo/la jednom meseèno agenciji koja se bavo problemom koji te uzbudjuje. Ako ti je promena donela slobodno vreme, gledaj da provedeš to vreme kao dobrovoljac/ka za tu agenciju.

"Jer nijeste pod zakonom nego pod blagodaæu." Rimljanima poslanica 6:5-14.

Drage sestre i braæo koji radite na "Svetu Dovoljnog",
polaskana sam što ste me pozvali da napišem jedno razmišljanje za vaš vodiè. Ja živim sa previše. Vodim tešku borbu sa tim kako da živim sa manjim, ulažuæi nekad manje nekad više napora.
Veæ sama potrošnja benzina u mojoj porodici verovatno govori da mi nikada neæemo moæi da se svrstavamo u one koje žive sa malim. Ali sa druge strane oseæam jasno Božiju promisao u opredeljenju za ove poslove i ovu zajednicu, gde gotovo ništa nije tako blizu da se može doæi šetajuæi ili vozeæi bicikl i gde ne postoji javni prevoz!
Mnogi od nas su u osnovi dobri ljudi, uhvaæeni u sistem koji nije naša kreacija ili želja. Za razliku od naših sestara i braæe koji se u tom nepravednom sistemu nalaze na donjem kraju na skali potrošnje, mi smo pre privilegovani nego ošteæeni od tog sistema. Ali i za nas je potrebno razumevanje kad se trudimo da promenimo sistem koji nismo stvorili i od koga se ponekad èini da je nemoguæe pobeæi.
Ja želim da radim u pravcu održivljivijeg životnog stila. To može biti bolno i verovatno æu imati oseæanje krivice na tom putu. Ali ako želim da napravim izmenu koja æe trajati ostatak mog života, moram da vidim nadu i moguænost, a ne još jedno teško i nepodnošljivo breme.

-Suzan Mark Landis

Kako mogu da radim za "svet dovoljnog" bez vezivanja sebe u mrežu krivice i oèajanja?

kao i ti, moja žena Carolyn i ja se trudimo da pojednostavimo naše živote, ali i dalje ostajemo prekomerni potrošaèi. Ne znam kako da se pokrenem ka održivljivijem stilu života. Mislim, znam šta treba da radim - da koristim autobus umesto kola, jedem pasulj umesto mesa i da delim dom sa više ljudi. Ali nemam potrebna duhovna sredstvat, kreativnost i podsticaj da ustvari dospem do takvog života.

Ti i ja znamo neke od negativnih posledica našeg naèina života. Znamo i da se stidom ne možemo iskupiti zbog naèina na koji živimo. Takoðe znamo isuviše puno siromašnijih braæe sestara širom sveta da bi mogli da kažemo, "To je tako teško. Zašto da se trudimo?"

To je stvarna dilema. Biti bogat hrišæanin u današnjem svetu!

Ipak verujem da Jevanðelje sadrži obeæanje osloboðenja od našeg bogatstva. Moramo da radimo zajedno na ispunjenju tog obeæanja. Svet "dovoljnog" se sastoji u pronalaženju drugih ljudi koji æe nam pomoæi da oblikujemo model "dovoljnog" u našem liènom kontekstu. Onda probamo da živimo sa "dovoljnim" 30 dana. I otkrivamo da je oboje i moguæe i zabavno.

Ti i ja oboje želimo konkretne smernice o tome šta je dovoljno. Mi æemo naæi i oblikovati te smernice dok ih tražimo zajedno.

Tvoj u miru,

David Schrock - Shenk

Na koji naèin ova pisma govore o problemima sa kojima se suoèavam u svom životu?

Napiši pismo organizatorima PUTOVANJA. Reci im za izazove sa kojim si se suoèio kad si pokušao da se usmeriš ka dovoljnom. Reci im tvoje snove - kako želiš da živiš. Reci im šta ti treba da bi nastavio/la da se kreæeš ka "dovoljnom". Pošalji tvoje pismo voditelju tvog PUTOVANJE iskustva ili direktno na World of Enough, MCC, 21 South 12 th Street, Akron, PA 17501

"I poslije æu izliti duh svoj na svako tijelo, i proricaæe sinovi vaši i kæeri vaše ..." Knjiga proroka Joila 2:23-29.

Dozvolite nam da objavimo viziju ljudi od vere, koji su bili inspirisani Isusovim uèenjima. Hrišæani su proglasili 2000 godinu za godinu jubileja! Hrišæani širom sveta su otpisali sve dugove, udružili svoj novac i podelili ga tako da ljudi svuda imaju ono što im je potrebno za život. Crkve iz takozvanog Treæeg sveta su poslale volontere u Ameriku i Kanadu da nas nauèe kako da putujemo bez kola i aviona, kako da kuvamo jednostavnu i kvalitetnu hranu i kako da se zabavljamo bez trošenja novca.
Širom zapadnog sveta hrišæani su drastièno smanjili svoja primanja i povezuju se u odgovornim i aktivnim zajednicama. Poreznici otkrivaju da puno ljudi više ne duguje vojne poreze.
Osloboðeni od veæine svojih bivših imanja, njihove duše su se razvile i njihov duh je uzleteo! Saoseæanje, mirotvorstvo i radost su sveprisutni ieðu njima.
Sveti Duh je razbio èak i takve pojave kao rasizam, klasne razlike i patrijarhat. Ljudi koji nisu odlazili u crkve su se ponobo sjatili, èeznuæi da uèestvuju u Hristovom životu.
Kreativna snaga Božija, saoseæanje i radost Svetog Duha, i bezuslovna ljubav Isusova izlili su se na ljude svugde.
Ova revolucija je poèela sa Isusom, koji je, buduæi i potpuno èovek i potpuno Bog, došao da nas uèi da budemo kao on, i pozvao nas da primimo moæ da to i uèinimo.

-Nancy Brubaker

Kakva je moja vizija o crkvi?

Kako pospešujem uticaj Božjeg duha u sebi?

Kako shvatam to šta Bog želi za svet?

Ispiši na papiru šta ti misliš da bi se desilo u svetu ako bi sva Božia deca živela u saglasnosti sa Božjom voljom. Podeli tvoje viðenje sa tvojom PUTOVANJE grupom. Raspravite kako možete da radite zajedno i poènete da pretvarate vaše vizije u stvarnost.

"Kao što je pisano: ko je mnogo skupio, nije mu preteklo; i ko je malo skupio, nije mu nedostalo." 2. Korinæanima poslanica 8:8-15.

"Bože, molim te, pomozi siromašnima da postanu bogati,
i bogatima da postanu siromašni
tako da oni znaju kako to izgleda.
A onda Bože,
svakoga vrati u sredinu
i daj da svako ima istu kolièinu hrane i novca.
Amen."

Ovo je bila Benova molitva za veèeru. Ben je proveo svojih prvih 7 godina sa nama na službenim boravcima. Verovatno je proveo puno vremena razmišljajuæi o pojmu dovoljnog. Kad smo živeli u Zairskom selu pored rudnika dijamanata Ben je provodio dosta vremena sa dva razlièita drugara za igru. Rupert je bio Britanac, jedino dete specijaliste za dijamante i èinilo se da poseduje svaku igraèku koja je mogla biti dovezena avionom u unutrašnjost. Sabu je bio dete izbeglica èiji je dom izgoreo u drugom kraju Zaira. Onog dana kada bi njegova mama prala njegovu jedinu odeæu, Sabu je morao da ostane u kuæi.
Ben je provodio divno vreme sa oba prijatelja, mada skoro nikad u troje. Vozio je autobile na daljinsko upravljanje i eksperimentisao na elektronskoj klavijaturi kod Rupetove kuæe. Onda je pravio cigle od blata i jurio kokoške sa Sabuom. Ben se klackao nazad i napred izmeðu ekonomskih krajnosti sa oèevidnom lakoæom.
Ben se nije molio da svi siromašni ljudi budu bogati. On se molio da svi ljudi mogu biti u sredini. Nekako, Ben je oseæao slobodu dovoljnog.

-Jeanne Zimmerly Jantzi

Da li mislim da je svet gde svako ima dovoljno deo Božje vizije za ljudski rod?

Šta sam nauèio/la o dovoljnom za vreme PUTOVANJA?

Šta sam nauèio/la o sebi za vreme PUTOVANJA?

Mi se takoðe suoèavamo sa buduænošæu.

Da li smo doživeli "dovoljno" kao dar u svojim životima?

Današnje èitanje iz Jevandjelja poziva hrišæane na mesto "dovoljnog" gde niko nema premalo ili previše. PUTOVANJE predlaže da mnogi od nas smanje svoju materijalju potrošnju za dve treæine da bi dosegli "dovoljno". Drugi možda imaju drugaèije ideje kako da dosegnu "dovoljno".

Ali ipak, od svih se traži da razmišljaju o "oslobaðajuæem paradoksu biblijskih razmera" sadržanom u Anthony de Mello-sovoj prièi o ribaru.

Možda æe nas prihvatanje "dovoljnog" kao principa osloboditi od stresa i nezadovoljstva pokušavanjem da zadobijemo "što je više moguæe stvari?" Da li korišæenje samo našeg skromnog dela zemaljskih izvora znaèi da æe biti dovoljno za druge? Da li treba da aktivno radimo sa drugima tako da i oni mogu da osete iskustvo zdravlja i radosti koje je Bog namenio za sve?

Kako možemo da pružimo našoj deci svet gde æe biti dovoljno i za njih i njihovu decu?

Naši putevi æe nas odvesti u razlièite pravce. "DOVOLJNO" æe izgledati razlièito svakome od nas.

Pomolimo se Bogu koji nas je sve stvorio da nas vodi na ovom putu? Da naš put u svet "DOVOLJNOG", dug i težak bude blagosloven sa radošæu?