prevela Jasna Kosovac

Neki ~ovek je imao jednog roba. On je morao da radi sve poslove za wega. Rob je prao ~oveka, ~e{qao ga , sekao mu  hranu i stavqao mu  u usta. Rob je pisao pisma za ~oveka i ~istio mu je cipele. U{ivao mu je ~arape, cepao mu je drva i palio mu je vatru u {poretu. Kada bi ~ovek pri {etwi ugledao maline, rob je morao da ih za wega ubere i da mu ih stavi u usta. Da rob ne bi pobegao, ~ovek ga je dr`ao vezanog na lancu. Dan i no} je morao da ga dr`i i vodi sa sobom ina~e bi rob pobegao. U drugoj ruci je ~ovek uvek dr`ao bi~. Kad god bi rob vukao i trzao lanac, ~ovek je morao da ga izbi~uje. Kad bi ga posle toga bolele ruke i kad bi bio iscrpqen od bi~ovawa, psovao je na roba, na lanac i na sve. Ponekad je kradom sawao  o vremenu kada je bio mlad i kada jo{ nije imao roba. Onda je mogao slobodno da luta po {umama i da bere maline bez tog stalnog trzawa na lancu. Sad ~ak ni u klozet nije mogao da ide sam. Prvo, zato {to bi rob onda pobegao , a drugo,  ne bi imao ko da mu obri{e guzu,  a on za to nije imao slobodnu ruku. Jednom kada je tako psovao, neko mu je rekao: Pa dobro, ako je to tako grozno, za{to ne pusti{ tog roba na slobodu?" .,,Da", re~e ~ovek, ,,da me ubije!". Ali tajno , ~ovek je  sawao o slobodi. A rob, da li je i on sawao o slobodi? Ne, u slobodu taj ve} odavno nije verovao. On je samo sawao o tome kako je on gospodar i vodi ~oveka na lancu i  bi~uje ga  i kako  ovaj wemu bri{e guzu. O tome je sawao on.