"Ponovo o Jevandjelju mira"

Namera ove serije pamfleta je da produi tradiciju dijaloga i teoloških diskusija iz posleratovske ere - posebno Puidoux konferencija 1955 -1965, izmedju istorijskih mirovnih crkava (Menoniti, Kvekeri i Crkva Braæe) i velikih crkava i zato naglašavamo dve fundamentalne istine:

Ponovo o Jevandjelju mira

Marie-Noelle von der Recke

I - Jevandjelje mira

Tema pomitenja postavlja suštinsko pitanje za èoveèanstvo. Ova vana tema u Bibliji u stvari je biblijska najbitnija i centralna tema. Od Postanja do Otkrovenja èitamo kako Bog stvara veze, leèi ih i obnavlja kada su raskinute. Obraæajuæi se u ovom èlanku na “Jevandjelje mira,” koncentrisaæemo se na vrhunac biblijske prièe, na dolazak Isusa iz Nazareta. Kao èovek iveo je medju svojim jevrejskim narodom i kao posledica svog ivota i delovanja umro je smræu politièkog prestupnika. Oni koji su bili svedoci njegovog ivota i smrti postali su svedoci njegovog vaskrsenja. Preneli su nam poruku, poruku koja je najbolje uoblièena u samom svom nazivu Jevandjelje: Blaga vest.

Novi zavet koristi razlièite izraze kada govori o toj Blagoj vesti. Jedan od njih je “Jevandjelje mira.” I suviše èesto tokom istorije crkve “Jevandjelje” je tumaèeno na vrlo uzak naèin, što je ostavilo vrlo pogubne posledice. Jedan prouèavalac je vrlo slikovito opisao tu tendenciju ka suavanju i uprošæavanju: “uprošæavajuæe tumaèenje Jevandjelja skoro nezaustavljivo dovodi do osakaæene crkve i amputiranog Hrista.”[1] Zato, pogledajmo nekoliko tekstovo pripisanih apostolu Pavlu da zadobijemo novu i širu viziju znaèenja Novog zaveta kada govori o Jevandjelju pogotovu o Jevandjelju mira.

II - Neki kljuèni delovi iz Novog zaveta

Rim. 5: 6-11 Jer je Hristos, dok smo mi još bili slabi, u odredjeno vreme umro za bezbonike. Jedva æe ko umreti za pravednika; za dobroga moda bi se ko i usudio da umre. Ali Bog pokazuje svoju ljubav prema nama time što je Hristos umro za nas kad smo još bili grešnici. Stoga æemo mnogo pre mi, opravdani sada njegovom krvlju, njegovim posredstvom biti spaseni od gneva. Ako smo, dakle, mi - kao njegovi neprijatelji - izmireni sa Bogom smræu njegovoga Sina, onda æemo još pre biti spaseni njegovim ivotom, pošto smo izmireni. I ne samo to, nego se i hvalimo Bogom kroz Gospoda svoga Isusa Hrista, èijim smo posredstvom sada primili pomirenje.

2 Kor. 5: 16-21 Stoga mi od sada nikoga više ne poznajemo po telu; ako smo i znali Hrista po telu, sada ga više tako ne poznajemo. Prema tome, ako je ko u Hristu - novo je stvorenje; staro je prošlo, vidi, postalo je novo. A sve je od Boga koji nas je preko Hrista izmirio sa sobom i koji nam je dao slubu pomirenja. Jer Bog je u Hristu pomirio svet sa sobom, ne uraèunavujuæi njihove prestupe i metnuvši u nas reè pomirenja. Mi smo, dakle, poslanici za Hrista na taj naèin što Bog opominje preko nas. Molimo u ime Hristovo: Pomirite se sa Bogom. Onoga koji nije znao greha Bog je uèinio grehom za nas, da mi u njemu postanemo pravednost Boija.

Gal. 3: 26-29 Verom u Isusa Hrista sada ste svi sinovi Boiji; jer svi vi koji ste u Hrista kršteni - u Hrista ste se obukli. Nema više ni Judejina ni Grka, nema ni roba ni slobodnjaka, nema više ni muško ni ensko; jer ste svi vi jedno u Hristu Isusu. Ako ste vi pak Hristovi, onda ste Avraamovo potomstvo, naslednici po obeæanju.

Efe. 2: 11-21 Zato se seæajte da ste nekada vi, po telesnom poreklu mnogobošci, koji se od rukom uèinjenog nazovi obrezanja na telu nazivate neobrezanje, u ono vreme bili bez Hrista, otudjeni od izrailjskog društva, bez udela u obeæanim zavetima, nemajuæi nade, i bez Boga u svetu. A sada ste se u Hristu Isusu vi, koji ste nekada bili daleko, pribliili Hristovom krvlju. Jer on je naš mir, on je oba dela sastavio u jedno i svojim telom razrušio pregradni zid koji ih je rastavljao, neprijateljstvo, obesnaio zakon s njegovim zapovestima i odredbama, da stvarajuæi mir od te dvojice naèini u sebi jednog novog èoveka, i da obojicu u jednom telu pomiri s Bogom - krstom, pošto je na njemu ubio neprijateljstvo. On je došao i kao radosnu vest objavio mir vama udaljenima, i mir onima koji su blizu; Jer njegovim posredstvom i jedni i drugi imamo pristup k Ocu u jednom Duhu. Tako, dakle, niste više tudjinci i došljaci, nego ste sugradjani svetih i domaæi Boiji, nazidani na temelju apostola i proroka, a ugaoni temelj je sam Hristos, na kome je sva zgrada sastavljena, te izrasta u sveti hram u Gospodu.

Kol. 1: 15-22 On je slika nevidljivoga Boga, prvorodjeni sveg stvorenja, jer je u njemu stvoreno sve što je na nebesima i na zemlji, sve vidljivo i nevidljivo, bili to prestoli, ili gospodstva, ili poglavarstva, ili vlasti; sve je njegovim posredstvom stvoreno - i za njega. I on je pre svega i sve u njemu ima svoje postojanje. On je i glava tela, Crkve; on je poèetak, prvorodjeni iz mrtvih, da u svemu on bude prvi. Jer je Bog blagoizvoleo da se u njemu nastani sva punina i da njegovim posredstvom sve izmiri sa sobom, stvorivši mir njegovom krvlju na krstu, te da njegovim posredstvom izbavi sve što je na zemlji i na nebesima. Pa i vas koji ste nekada bili otudjeni i neprijateljski nastrojeni svojim smeranjem u zlim delima, sada je izmirio smræu njegovog ljudskog tela, da vas svete, neporoène i besprekorne postavi preda se.

Svaki od ovih odlomaka direktno ili indirektno govori o pomirenju. Svaki sadri fundamentalne stavove o spasenju u Isusu Hristu. Svaki izrièe osnovne crte Pavlove teologije o vezi izmedju pomirenja i spasenja. Ali ipak, blii pogled na kontekst ovih odlomaka pokazuje da Pavlova namera nije bila da ustanovi èistu i preciznu teološku doktrinu. Svaki ponaosob je odgovor na specifiène tenzije u specifiènim crkvama.

III - Tenzije medju ranim hrišæanskim zajednicama

Poslanice Rimljanima, Galatima i Efescima, sve tri, tièu se pitanja mesta Hrišæana nejevreskog porekla u Crkvi; Sva tri pisma mogu da budu shvaæena u kontekstu tenzija izmedju Hrišæana jevrejskog porekla i Hrišæana koji potièu iz drugih, mnogoboaèkih tradicija.

Pismo Kološanima bavi se tenzijama nastalim u ranom Hrišæanstvu pojavom Gnosticizma (koje pojednostavljeno moemo da uporedimo sa savremenom pojavom New Age pokreta). Oba pisma Korinæanima puna su aluzija na lièni sukob izmedju Apostola Pavla i nekih èlanova crkve u Korintu, koji su dovodili u pitanje njegovo propovedanje. Ovi “nadapostoli,” kako ih Pavle naziva, propovedali su o duhovnom samoispunjenju dok je Pavle iveo i propovedao o siromaštvu.

uzvišene, neostrvarljive ideale. Ono što Pavle smera nije zidanje kula i gradova bez osnova. Njegova namera je da ohrabri ljude da ne prihvataju lako sukobe i tenzije. Pavle eli da im pomogne da se suoèe sa konfliktima i da ih hrabro rešavaju sledeæi propovedi Isusa Hrista.

Jasno je da ne moemo da damo razrešujuæe odgovore na sve teške, gorke i muène situacije u kojima nema pomirenja u našem svetu i Hrišæanskoj crkvi danas. Ne moemo da damo jeftina rešenja da zaleèimo sve rane ili istisnemo stvarnost sukoba sa nekim pobonim reèima. Ali verujem da moemo da nadjemo istinsku pomoæ u ovim odlomcima - Pavlova praktièna upustva u svetlu specifiènih, èesto vrlo bolnih, sukoba.

IV - Paradigme za pomirenje

Pavle prilazi sukobima i neprijateljstvu u okviru Crkve sa nekoliko paradigmi, svaka od kojih polazi od Hristovog uèenja, i poglavito od Hristove smrti na krstu. Ove paradigme ili primeri pokazuju posledice Hristovog puta u prenošenju mira Boijeg èoveèanstvu.

Društvena revolucija - U ovoj paradigmi pomirenje znaèi da klase i kaste nestaju. Svi ljudi imaju pravo na zajednièko nasledje. Tekst iz Poslanice Galatima potvrdjuje da vera u Isusa Hrista èini da sve duboko usadjene brane izmedju ljudi nestaju. U Isusu svi ljudi postaju Boiji naslednici i mogu da nazovu Boga svojim ocem kao što je to i sam Isus èinio. “Obuæi se u Hristu” je kao obuæi novi kaput. To nas èini da doivimo ovo novo pomirenje.

Novo stvorenje - Ova paradigma nam otvara novi naèin za doivljavanje neprijatelja. Druga poslanica Korinæanima objašnjava kako je Pavle video svoje portivnike novim oèima: ako je neko u Hristu, nova stvarnost je zapoèela. Grèka reè ktisis ovde nije shvaæena u uskom ili individualnom, veæ u globalnom smislu. To je akt postanja. I zato naš tekst kae “novo je stvorenje.”

Iništavanje i stvaranje - U Poslanici Efescima, Hristova propoved ima dve strane. On je uništio ili poništio moæ ograda, institucija i zakona koji su delili Jevreje od mnogoboaca. Tu je aluzija na zid jerusalimskog hrama koji je spreèavao mnogobošce da u potpunosti pristupe bogosluenju. Ali Isus nije samo srušio zid i ogradu. On je stvorio novo telo, Crkvu, pomirenu zajednicu naèinjenu od bivših neprijatelja.

Posmatrajuæi ovih pet paradigmi vidimo da je jezik rtvovanja (koji je u kasnijim teološkim raspravama uglavnom postao jedini naèin govora o spasenju u Isusu Hristu) samo jedan od mnogih naèina na koji se pokušava izraziti ono što Hristov ivot, smrt i uskrsnuæe znaèe za nas. Uglavnom se podrazumeva zašto je reènik rtvovanja imao smisla za prve èitaèe ovih tekstova, ali je to postalo sve tee i tee ljudima da razumeju, pogotovu u zapadnjaèkim društvima. Èak štaviše, ljudi nastoje da odbace èitavu poruku kao neprihvatljivu kada im se predstavlja kroz rtvovanje. Razlièitost paradigmi koje smo predstavili dozvoljava nam širi pogled na znaèenje Hristovog dela. Moemo bolje da ih razumemo zato što su pozajmljene iz aspekata ivota koji su nam mnogo blii i poznatiji. Ove paradigme, udaljavajuæi nas od vertikalnog razumevanja spasenja usresredjenog na pojedinca, vode nas ka razumevanju koje je opštije i u okviru zajednice.

V - Ka razumevanju opštem i u okviru zajednice

Paljiviji pogled na reè “pomirenje” pomoæi æe nam da se pribliimo ovakvom razumevanju pomirenja i spasenja kao opštem i kroz zajednicu. Otkrivamo da grèki glagol katalasso ne dolazi od jezika molitve ili zakona veæ pre od jezika diplomatije i društvenih odnosa. Katalasso znaèi razmeniti, promeniti. U našim tekstovima èinilac promene je uvek Bog. Nismo mi koji se mirimo sa Bogom veæ Bog koji nas miri sa sobom. U tom smislu pomirenje je jednostrana izjava mira od Boga svojim neprijateljima.

Ova misao je jedinstvena u verskoj istoriji. U grèkoj religiji, boanstva su bila daleko od ljudi. Bila su tako daleko od ljudi da je svaka pomisao na pomirenje sa njima bila nezamisliva. Smirenje bojeg besa je bilo u pitanju, ne pomirenje ljudi sa njima. Ovo se odnosi i na grèke i rimske i germanske religije. Besni Bog ili besna boanstva morala su da budu umilostivljena kroz èinove oèišæenja, rtvovanja, molitve ili asketizma. Svi ti èinovi i rituali su bili upereni da umilostive bogove. Biblijski stav o pomirenju je taèno na suprotnoj strani. Bog nije neki besni Bog koga ljudi treba da umilostive. Umesto toga, Bog je sam akter pomirenja.

Ovo se izrièito vidi u našim tekstovima, koji se bave sa dva suštinska pitanja: 1. Koji je Boiji stav prema svojim neprijateljima? Šta Bog èini sa neprijateljstvom medju ljudima? Odgovor na oba pitanja je: Bod daje svoj sopstveni ivot; Bog daje sebe, prekidajuæi tako beskrajni lanac greha, nasilja i osvete. Odgovor je iznad sve na krstu Hristovom, koji je “izraz Boijeg nenasilja, koji ne uništava svoje neprijatelje veæ ide u smrt za njih.”[2]

Naš tekst iz Poslanice Efescima dodaje još jedan element ovoj misli: U Isusu Hristu radja se nova èoveènost; stvara se pomireno društvo. Krst Hristov nam izrièe mir: mir sa Bogom. To je mir koji postaje moguæ i opipljiv tamo gde Bog miri bivše neprijatelje. Na drugi naèin reèeno, u miru medju zavadjenima se moe “doiveti istinski mir sa Bogom.”[3] Zato na mir medju zavadjenima ne treba gledati samo kao moguæi rezultat pomirenja sa Bogom. Mir sa Bogom doivljava svoju punoæu u zajednici pomirenih neprijatelja. Novo društvo je vidljiva stvarnost. Prepoznaje se po èinjenici da u toj novoj zajednici više neæe vredeti ograde meju klasama, rasama i polovima. U ovome se slau i Poslanica Galaæanima i Efescima.

U èitavom Novom zavetu jasno se vidi da se mir sa Bogom ne moe svesti na spokoj individualne duše. Mir sa Bogom neumitno predstavla pomirenje sa zavadjenim, sa neprijateljima. Ovakav mir je moguæ samo kroz ljubav u rtvovanju. I ovo se ne odnosi na neki udaljeni cilj ili ideal ili viziju za buduænost. Svi glagoli u našim odlomcima su u aoristu, vremenu za upravo svršenu radnju. Hristova pobeda nad mrnjom i grehom nije negde u buduænosti. Ona je veæ ovde. Svo stvorenje tei da ta stvarnost postane vidljiva.

Shvatanje ovog novog društva nije, bez sumnje, bio lak proces za ranohrišæanske crkve. Ne samo tekstovi koje smo naveli, veæ i mnogi drugi incidenti iz Dela Apostolski i drugih Novozavetnih poslanica svedoèe o teškoæama u prihvatanju ovog novog našina razmišljanja i èinjenja.

Ali to je temelj, sama osnova od koje Apostol Pavle polazi kada govori svojim protivnicima i potvrdjuje da je u stanju da ih voli. On je u stanju da ih voli bez ikakvih kompromisa kada misli da je istina Jevandjelja dovedena u pitanje. To je osnova za Pavlovo ubedjenje da su ljubav i pomirenje moguæi za ljude koje su kulturne, društvene i istorijske razlike razdvojile i otudjile.

VI - Zadatak Crkve

Šta naši odlomci kau o zadatku crkve u svetu? U Efescima, Crkva je arena, mesto gde se moe doiveti spasenje. Odgovornost Crkve je upravo u tome da bude Crkva. To je mesto gde bivši neprijatelji ive zajedno i rukovode se pomirenjem u svakodnevnom ivotu. To je mesto gde se Duh Hristov slobodno kreæe, gde Duh osposobljava ljude da krenu Hristovim primerom, posebno u njegovom ponašanju prema neprijateljima. Zadatak ljudi je da ive mir koji im je Hrist podario. Naš zadatak je da savremenicima pruimo bar malo od onog što moe i što æe biti. Zadatak crkve da jednostavno bude Crkva je danas potreban kao i u bilo kojem drugom periodu u istoriji. Divno je opisano u izrazu: “Bog je izabrao ljude kojih se niko neæe plašiti.”[4]

Raspad socijalistièkog bloka doveo je do eksplozije svih vrsta potisnutih nacionalistièkih tendencija. Èak i u zapadnim demokratijama rasizam i nacionalizam zadobijaju alarmantne razmere. Uloga crkve u ovakvoj situaciji ne treba da bude potcenjena. William Trevor iz Corrymeela zajednice je govoreæi na Drugoj Ekumenskoj Evropskoj Skupštini u Gracu 1997, istakao da situacija u Severnoj Irskoj ima mnogo sliènosti sa bivšom Jugoslavijom, ali da su snaan upliv crkava za mir i pomirenje u Severnoj Irskoj znaèajno doprineli da stvari ne postanu tako tragiène kao što su nastale u bivšoj Jugoslaviji.

Sa druge strane Ivo Markovic, franjevaèki sveštenik iz Bosne, prièao je na Skupštini u Gracu kako je bilo teško ubediti njegove kolege iz Katolièke crkve u njegovoj zemlji da je vano da oni doprinose stvaranju klime pomirenja. Ono što se desilo u Ruandi i Burundiju, dve zemlje gde je veæina stanovništva hrišæanska, pokazuje da crkve nisu imale ulogu u spreèavanju genocida. Mnogi ljudi crkve pitaju se kako su stvari mogle da postanu tako loše i da li je ozdravljenje uopšte moguæe.

Crkva treba da su ljudi kojih se niko ne plaši. Ako je Isus Hrist naš mir, onda se naša poruka sastoji upravo u ivotu u mirovnim zajednicama u kojima reè mir postaje otelovljena. Mir æe se tu iveti u molitivi, u poštovanju, u zajednièkom deljenju i èinjenju. Crkva èe se sastojati od zajednica koje nisu homogene ali u kojima muškarci i ene, stranci i domaæi, bogati i siromašni, stari i mladi ive kroz ono što pomirenje znaèi. I u tom pomirenju, u tom slamanju ograda, saznaæe znaèenje mira koje nam Bog donosi.

Suoèavanje sa sukobima treba da je zadatak Crkve od najveæeg prioriteta. I Poslanica Korinæanima govori o sveštenstvu pomirenja koje nam je namenjeno. Mi smo poslanici pomirenja. Boija izjava mira treba da bude objavljena od ljudi ljudima. Crkva je ne samo mesto gde pomirenje treba da postane vidljivo, veæ je crkva pozvana da bude èinilac, ambasador pomirenja.

Sluenje miru je potrebno svaki put kad tenzije narastu ili izbije sukob. Iskustvo koje zadobijamo uèeæi kako da primenjujemo pomirenje u našem svakodnevnom ivotu Hrišæanske zajednice moe znatno da nam pomogne u takvom sluenju ostalima. Korisno je da usvojimo veštine neophodne da bi efektno pomogli kada smo potrebni drugima. Mnogobrojni primeri iz celog sveta Hrišæana koji su angaovani na pomirenju ispunjavanju nas snanim entuzijazmom. Verujmo i molimo se da Bog u nama i kroz nas obistini rad na pomirenju i miru koji je objavljen jednom i za svagda kroz Isusa Hrista.

Gospodja von der Recke studirala je teologiju na Associated Mennonite Biblical Seminaries (UdrueneMenonitske biblijske verske škole) u Elkhartu, Indiana (USA), i osam godina predavala Bibliju i etiku na European Mennonite Bible School (Evropska Menonitska biblijsa škola) kod Bazela u Švajcarskog.

“Ponovo o Jevandjelju mira”

Pamflet 1 - Serija Teologija i mir