AMNESTI INTERNEŠENEL

Tokom nedavne kosovske krize hiljade Jugoslovena, u dobi vojnih obveznika, su odbile da uèestvuju u sukobu, na osnovu svesnih ubeðenja i uverenja. Izbegavajuæi regrutovanje ili dezertirajuæi iz jedinica, mnogi su pobegli iz Savezne Republike Jugolsavije (SRJ), ostavljajuæi radna mesta, ognjišta i porodiène veze u svojoj domovini. Drugi koji su ostali u SRJ ili se vratili nakon sukoba, sada se suoèavaju sa suðenjima od strane vojnih sudova, i sa dugim zatvorskim kaznama. Broj takvih sluèajeva koji su trenutno pred vojnim sudovima u SRJ moe biti bar 23.000, prema obaveštenjima koje je primio Amnesti Intrnešenel.

pristali uz ove pozive, uz podstreke sopstvenih verskih, politièkih i filosofskih uverenja, našli su se, bez ikakvog pouzdanja za dugoroènu sigurnost, u zemljama u koje su pobegli, sa izgledima za duge zatvorske kazne, u koliko se vrate u SRJ. U meðuvremenu, vlade koje su obznanile pozive na otpor izgleda da se malo, ili uopšte ne zanimaju za nesreæni poloaj ovih ljudi, koji su postali “zaboravljeni pobornici otpora”.

Septembra 1999, Amensti Internešenal je obavio intervjue sa izvesnim brojem jugosloveskih prigovaraèa savesti u Maðarskoj, zemlji u kojoj su mnogi od ovih ljudi potraili utoèište. Ovaj izveštaj predstavlja ishod tog istraivanja. On preprièava iskustva nekolicine ovih ljudi, i otkriva razoèaravajuæi odgovor na njihov nesreæni poloaj od strane maðarskih vlasti i meðunarodnih agencija, koji èesto propuštaju da priznaju ove pobornkike otpora kao bona fide izbeglice, kojima je potrebna hitna panja i jemstva zaštite. Sa stanovišta Amnesti Internešenela, svaki zahtev da se postane izbeglica koji postavljaju takvi pojedinci, je utemeljen na opravdanom strahu od progona, na osnovu verskog uverenja ili politièkog stava, i njima treba dati azil.

meðunarodnoj zajednici – naroèito zemljama èlanicama NATO-a – da se pridravaju meðunarodnih obaveza i da saraðuju sa nacionalnim vladama – u Maðarskoj i drugde – da bi obezbedili da jugoslovenskim prigovaraèima savesti bude data delotvorna i trajna zaštita, ukljuèujuæi i olakšavanje preseljavanja u treæe zemlje, tamo gde je to neophodno i odgovarajuæe.

Ovaj izveštaj saima dokument od 16 strana (koji u engleskoj verziji sadri 7,963 reèi), SAVEZNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA – zaboravljeni pobornici otpora: nesreæne okolnosti prigovaraèa savesti na vojnu slubu, nakon sukoba na Kosovu (AI indeks: EUR 70/111/99) koji je izdao Amnesti Internešenel u oktobru 1999. Svi koji ele dodatne pojedinosti, ili koji ele da preduzmu akciju po ovom pitanju, trebalo bi da konsultuju ceo dokument. Široki opseg materijala po ovom i drugim pitanjima je dostupan na http://www.amnesty.org, a saopštenja Amnesti Internešenela mogu da se prime e-mailom: http://www.amnesty.org/news/emailnws.htm

“U nedavnim nedeljama srpska policija i vojska, pod neposrednim nareðenjima Slobodana Miloševiæa, su ispraznile sela i gradove na Kosovu, spaljujuæi i uništavajuæi desetine hiljada kuæa... Stotine hiljada su u bekstvu da bi izbegli da postanu rtve Miloševiæevog pogroma... Ne dozvolite da vas pogrešno voðeno rodoljublje dovede u vezu sa njegovim zloèinima.”

Tokom nedavnog sukoba na Kosovu, brojni medijski izveštaji opisivali su kako su milioni letaka, koji su sadravali široki spektar tekstova, izbacivani iz aviona NATO-a, nad raznim delovima Savezne Republike Jugoslavije – ukljuèujuæi pokrajinu Kosovo. U aprilu, jedan takav letak, koji je baèen iz vazduha nad Kosovom, imao je oznaku NATO-a i poruku: “Više od 13.000 èlanova jugoslovenske vojske ju je veæ napustilo. Ostanite ovde i ostavite svoje kosti, ili pobegnite što pre moete... izbor je vaš.”

Upozoravajuæi o skoroj upotrebi helihoptera NATO-a, tipa “Apaè”, protiv jugoslovenskih snaga u regionu, još jedan letak NATO-a baèen iz vazduha, u maju, je ponovo navodio da je “preko 13.000 jugoslovenskih (sic) vojnika veæ napustilo oruane snage, jer više ne mogu da slede nezakonita nareðenja u Miloševiæevom ratu protiv civila na Kosovu. Ostavite vašu jedinicu i opremu i napustite odmah Kosovo. Izbor je vaš.” Za

naredni letak koji je bacan iz vazduha, u junu, se kae da je jasno ohrabrivao srpske vojnike i policajce da nepoštuju nareðenja koja im izdaju oficiri, naglašavajuæi da su viši vojni i policijski oficiri “potencijalni kandidati za Haški sud” (ciljajuæi na Meðunarodni krivièni sud za bivšu Jugoslaviju).

Pored masovog bacanja letaka, politièke voðe iz zemalja NATO-a su stalno podstrekivale graðane Savezne Republike Jugoslavije da energièno odbiju da daju podršku vojnoj strategiji vlade, za zadravanje nadzora nad pokrajinom Kosovo. U obraæanju putem videa, emitovanom preko satelita, za ovaj region, neposredno nakon poèetka sukoba, u martu, predsednik SAD, Klinton, je nastojao da uveri svoju ciljnu publiku da operacije NATO-a u regionu nisu usmerene protiv njih, veæ samo protiv predsednika Miloševiæa. “On je mogao da zadri Kosovo u Srbiji, i mogao je da vam prui mir. Ali, umesto toga, on je ugrozio buduænost Kosova, i doneo vam još više rata. Upravo sada, on prisiljava vaše sinove da nastave da se bore u besmislenom ratu koji vi niste traili, a koji je on mogao da spreèi... Ja pozivam sve Srbe i sve ljude dobre volje da nam se prikljuèe, u iznalaenju kraja ovom nepotrebnom sukobu, koji se moe izbeæi.”

Dravni sekretar SAD, Madlen Olbrajt je, na slièan naèin, pozvala srpski narod da ustane, i da se suprotstavi politici svoje vlade, u radio poruci, emitovanoj preko Glasa Amerike, Radio slobodne Evrope i drugih, u aprilu. “Verujem da vam vaši lideri ne govore istinu o onome što se dogaða,” rekla je Madlen Olbrajt. “Mi ne elimo da naškodimo srpskom narodu. Ali naše nacije ne mogu da stoje, dok se ubijaju ili proganjaju hiljade nevinih ljudi. To je ono što Srbi rade na Kosovu. Vaši dravni mediji vam neæe reæi ovo. Ali svet zna da je to istina.” Ona je, takoðe, obeæala da æe Sjedinjene Drave nastaviti da objavljuju emitovanja ovakvih informacija srpskom narodu “...omoguæujuæi mu da donosi odluke zanovane na boljoj obaveštenosti, što æe pomoæi da se oblikuje sopstvena buduænost.”

Na kraju sukoba, u junu, britanski predsednik vlade, Toni Bler, je ponovio ovaj poziv srpskom narodu da preuzme pojedinaènu odgovornost za akcije svoje vlade, u intervjuu, na samitu Grupe 8 (G 8), u Kelnu, u junu. “Što više uviðamo šta se dešava na Kosovu, to više vidimo da srpski narod ima odgovornost da uèini Miloševiæa krivim za ove zloèine. Oni ne mogu da ostave iza sebe ove zloèine.” Predednik Klinton, je na slièan naèin, ponovo rekao, krajem juna, da æe srpski narod morati da “... morati da poène da napada ono što je Miloševiæ naredio na Kosovu. Oni æe morati da prestanu da porièu... a zatim æe morati da odluèe da li podravaju svoje voðstvo, ili ne, da li misle da je u redu što su sve te desetine hiljada ljudi ubijene.”

Pošto su ovi ponovljeni pozivi na otpor i opoziciju izdati srpskom narodu – i još odreðenije, onima koji su sluili u jugoslovenskim oruanim snagama – malo je panje pridato sudbini, onih obiènih graðana, koji su primili k srcu takve reèi. Dok su se mediji usresredili na dogaðaje koji su se ticali politièke opozicije produenoj vladavini Slobodana Miloševiæa nad zemljom, teško da je i jedna reè objavljena ili emitovana, u mesecima nakon mirovnog sporazuma, u junu, o procenjenim hiljadama ljudi, u vojnoj dobi, koji su izabrali da rizikuju sve da bi ostali verni svojoj savesti i ubeðenjima, i koji su odbili da uèestvuju u sukobu na Kosovu, koji je meðunarodno osuðen. Ovi pojedinci su doneli beskrajno teške odluke koje sada “oblikuju njihovu sopstvenu buduænost” na naèine, i uz posledice, koje Madlen Olbrajt nije mogla da razmatra. Ovo su pojedinci koji su odgovorili jasno izazovu predsedika Klintona da odluèe “da li je u redu što su sve te desetine hiljada ljudi ubijene” dugo pre nego što je on to objavio u Vašingtonu.

Na osnovu ovih naloga voða NATO-a, moglo se pretpostaviti da æe nesreæni poloaj prigovaraèa savesti na vojnu slubu, i onih koji su pobegli iz jugoslovenskih oruanih snaga, na osnovu svojih verskih uverenja ili politièkog stava, sada biti od velikog znaèaja, istim onim vladama koje su otvoreno zastupale nepokoravanje i otpor. Potreba da se obezbedi odgovarajuæa zaštita, prema onima koji su radije izabrali da napuste svoju zemlju nego da uèestvuju u sukobu na Kosovu, morala je da bude oèegledan prioritet. Ljudi u vojnoj dobi, ponekad u pratnji ena i dece, koji su rtvovali kuæe, radna mesta i porodiène veze u Jugoslaviji, da bi izbegli vojnu slubu koja je podravala kosovsku kampanju, preduzeli su poduhvat koji ih sada ostavlja da budu muèno prepušteni sudbini. iveæi u spratanskim uslovima, u centrima za prihvat izbeglica, ili u neodgovarajuæem privatnom smeštaju, u susednoj Maðarskoj, našli su se bez ikakvog jemstva dugoroène bezbednosti, a pred izgledima zatvorskih osuda ako se vrate u Jugoslaviju. Ali, umesto snanih napora da se prizna i uzme u razmatranje ovaj poloaj, u kome su se sada našli oni koji su odbili da izvrše vojne obaveze, vlade koje su bacale letke podstièuæi dezerterstvo, koje su predlagale opoziciju i moralnu liènu odgovornost, izgleda da imaju malo zanimanja za neizvesnu buduænost sa kojom se suoèavaju takvi ljudi, i njihove porodice. Oni su zaboravljeni pobornici otpora.

Amnesti Internešenel je svestan brojnih sluèajeva pojedinaca, koji su doneli odluke da napuste Saveznu Republiku Jugoslaviju, pre ili tokom nedavne kosovske krize i operacija NATO-a, da bi izbegli regrutovanje u oruane snage, na osnovu svesnih ubeðenja i uverenja. Drugi, koji su došli pod lupu Amnesti Internešenela, su veæ sluili u jugoslovenskoj vojsci, i napustili su svoje jedinice tokom sukoba, takoðe, na osnovu, svesnih ubeðenja i uverenja. Amensti Internešenel je zabrinut da bi, u koliko ovi pojedinci budu vraæeni u Saveznu Republiku Jugoslaviju, oni mogli da budu uhapšeni i zatvoreni zbog ovoga poduhvata. Ova organizacija bi ih u tom sluèaju smatrala za zarobljenike savesti. Prema gledištu Amnesti Intrenešenela, svaki zahtev da se bude izbeglica koga postave takvi pojedinci je utemeljen na opravdanom strahu od progona, na osnovu verskih uverenja i politièkog stava.

Amensti Internešenel veruje da je pravo prigovora savesti osnovni sastojak prava na slobodu mišljenja, savesti i veroispovesti – kako je jasno sroèeno u Opštoj deklaraciji ljudskih prava, Meðunarodnom sporazumu o graðanskim i politièkim pravima i Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. Ono je priznato kao takvo u rezolucijama i preporukama koje je usvojila Komisija Ujedinjenih Nacija za ljudska prava, Savet Evrope i Evropski parlament.

Sva ova tela su podsticala vlade da zajemèe da se pojedincima, koji prigovaraju prinudnoj vojnoj slubi zbog svesnih uverenja, da moguænost da vrše drugu vrstu slube. Oni su jasno naveli, u izvesnom broju rezolucija, da ova alternativna sluba treba da bude istinski civilne prirode, a da po duini ne sme da bude smatrana kao kazna. Predloili su da pojedincima bude dopušteno da se prijave kao prigovaraèi savesti, u bilo kojem trenutku pre regrutovanja, pošto su izdati pozivi za vojsku, ili tokom vojne slube.

Amnesti Internešenel smatra za prigovaraèa savesti svako lice koje je podlono regrutovanju za vojnu slubu, ili regsitraciji za regrutovanje za vojnu slubu, koje odbije da izvrši vojnu slubu, ili bilo koje drugo neposredno ili posredno uèešæe u ratovima ili oruanim sukobima, iz razloga savesti ili dubokog ubeðenja.

U sluèaju prigovaraèa savesti na vojnu slubu, iz Savezne Republike Jugoslavije (ukljuèujuæi one vojnike u slubi koji su pobegli iz svojih jedinica, na osnovu versnih uverenja i politièkog stava), Amnesti Internešenel æe teiti da skrene panju vlade koje se to tièe, na rezoluciju Komisije za ljudska prava Ujedinjenih Nacija iz 1998. koja:

“Ohrabruje drave, u vezi sa okolnostima pojedinaènog sluèaja, koji zadovoljava druge zahteve definicije izbeglice, kako je ona postavljena u Kovenciji koja se tièe poloaja izbeglica iz 1951, da uzmu u razmatranje davanje azila onim prigovaraèima savesti koji su prisiljeni da napuste zemlju svoga porekla, jer se boje progona usled odbijanja da vrše vojnu slubu, kada nema odredbe ili odgovarajuæe odredbe za prigovor savesti na vojnu slubu.”

Od uvoðenja Zakona o Vojsci Jugoslavije iz 1994. (koji sadri odredbe koje se tièu prava na prigovor savesti na vojnu slubu), Amnesti Internešenel je neprekidno izraavao zabrinutost u vezi sa nedostatkom pristupa alternativnom sluenju, istinski civilne prirode, i nekaznene duine, u Saveznoj Republici Jugoslaviji, i podstrekivao je jugoslovenske vlasti da dovedu u sklad zakonodavstvo zemlje, o prigovoru savesti na vojnu slubu, sa meðunarodnim preporukama. Tokom ovog razdoblja, Amnesti Internešenel je usvojio, kao zarobljenike savesti, jedan broj prigovaraèa savesti koji su zatvoreni nakon odbijanja da vrše vojnu slubu, a kojima je uskraæen pristup iskreno civilnom alternativnom sluenju.

Amnesti Internešenel, takoðe, veruje da u kontekstu operacija Vosjke Jugoslavije na Kosovu, dobro dokumentovana kršenja meðunarodnog humanitarnog prava, koja su izvršili pripadnici jugoslovenskih snaga u pokrajini, treba sama po sebi da obezbede dovoljno utemeljenje za odbijanje da se slui u oruanim snagama, zbog razloga savesti. Podrobna obaveštenja o takvim kršenjima mogu se naæi u brojnim izveštajima Amnesti Internešenela, od kojih se mnogi mogu naæi u dvotomnoj kompilaciji Kosovo – desetleæe upozornja na koja se ne obraæa panja. Zabrinutost Amnesti Internešenela na Kosovu, od maja 1989 do marta 1999. AI indeks: EUR 70/39/99 i EUR 70/40/99). Ova organizacija deli zakljuèke do kojih je došao Izvestilac za Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope, u vezi sa vojnim beguncima i onima koji su se opirali regrutovanju, iz republika bivše Jugoslavije, u ranijoj fazi sukoba u regionu, prema kojima “odbijanje da se uzme uèešæe u bratoubilaèkom ratu, koji je osudila meðunarodna zajednica, zbog ozbiljnih kršenja meðunarodnog humanitarnog prava u bivšoj Jugoslaviji, treba da bude smatrano kao temelj za davanje azila” (Savet Evrope dok. 7102, 10 juni 1994).

Ovo gledište podrava “Priruènik o postupcima i merilima za odreðivanje statusa izbeglice” (1979), Ureda visokog komesara Ujedinjenih Nacija za izbeglice (UNHCR), koji navodi da “Tamo gde je... vrsta vojne akcije, sa kojom pojedinac ne eli da bude povezan, osuðena od meðunarodne zajednice, kao suprotna osnovnim pravilima ljudskog ponašanja, kanjavanje za dezerterstvo ili izbegavanje regrutovanja bi moglo, da se na osnovu svih drugih zahteva ove definicije, samo po sebi smatra kao proganjanje.” (poglavlje V, odeljak B, paragraf 171). Ovaj Priruènik daje merodavno tumaèenje Konvencije o izbeglicama iz 1951.

Meðunarodna saglasnost o prirodi sukoba na Kosovu (i pre, i nakon poèetka operacije NATO-a, u martu 1999) se odraava u rezoluciji Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija br. 53/164, od 9. decembra 1998, koja “oštro osuðuje ogroman broj kršenja ljudskih prava koja su poèinile vlasti Savezne Republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora), ukljuèujuæi ubistva po kratkom postupku, nediskriminativne i raširene napade na civile, nediskriminativno i rašireno uništavanje imovine, masovna prisilna razmeštanja civila, uzimanje civila kao talaca, muèenje i druge oblike surovog, neljudskog i poniavajuæeg tretmana, kršeæi meðunarodno humanitarno pravo, ukljuèujuæi èlan 3, koji je zajednièki enevskim konvencijama od 12. avgusta 1949. i Dodatnom protokolu II u “Konvencijama koje se tièu rtava nemeðunarodnih oruanih sukoba...” (paragraf 8)

Rezolucija Komisije za ljudska prava Ujedinjenih nacija iz 1999. br. 1999/2, od 13. aprila, o stanju ljudskih prava na Kosovu, isto tako “oštro osuðuje raširenu i sistematsku praksu etnièkog èišæenja koje su izvršili Beograd i srpske vlasti protiv Kosovara...” (paragraf 1) i “poziva meðunarodnu zajednicu i Meðunarodni krivièni sud za bivšu Jugoslaviju da privedu pravdi izvršioce meðunarodnih ratnih zloèina, i zloèina protiv èoveènosti, posebno one koji su odgovorni za dela etnièkog èišæenja i uništavanja identiteta na Kosovu.” (paragraf 3)

Prema Komitetu jugoslovenskih pravnika za ljudska prava, sa proglašenjem “ratnog stanja” u Saveznoj Republici Jugoslaviji, 25. marta 1999, stupio je na snagu izvestan broj posebnih odredaba Jugoslovenskog kriviènog zakona i Zakona o vojsci. One ukljuèuju kaznu od jedne do deset godina zatvora za neodazivanje pozivu za regrutaciju ili pozivu rezerviste (što je kanjivo novèanom kaznom ili jednogodišnjim zatvorom u mirnodopsko vreme); kaznu od barem pet godina za izbegavanje poziva sakrivanjem (u mirnodopsko vreme predviðeno je tri meseca do pet godina zatvora); i osudu na pet do dvadeset godina za napuštanje zemlje ili ostajanje u inostranstvu da bi se izbeglo primanje poziva (jedna do deset godina u mirnodopsko vreme).

U vezi sa stanjem prigovaraèa savesti, onih koji su izbegli regrutovanje i vojnih begunaca, u Saveznoj Republici Jugoslaviji, nakon mirovnog sporazuma u junu, Komitet jugoslovenskih pravnika za ljudska prava izdao je saopštenje, od 24. juna, u kojem se izjavljuje da uslovi u zemlji nisu bezbedni za povratak onih regruta, prigovaraèa i vojnih begunaca, koji su uspeli da pobegnu iz zemlje ili da na drugi naèin izbegnu vojnu slubu. Komitet takoðe izveštava da vlasti koriste odredbu o prijavljivanu boravka da bi podnele optube protiv ljudi, u dobi podobnoj za regrutaciju, koji su ostali u inostranstvu tokom zvaniènog “ratnog stanja”, u Saveznoj Republici Jugoslaviji, a koji se nisu prijavili za moguæe regrutovanje najblioj jugoslovenskoj ambasadi.

Prema izvorima Amnesti Internešenela iz Srbije, ni graðanske niti vojne vlasti tamo, ne daju trenutno javna obaveštenja o taènom broju i identitetu prigovaraèa savesti, onih koji su izbegli regrutovanje i vojnih begunaca. Izgleda da se suðenja odravaju na zatvorenim sednicama, a sudovi, uopšte uzev, ne daju obaveštenja o presudama i kaznama. Amnesti Internešenel je saznao da je primetan izuzetak iz ove tajnovitosti bio u gradu Kragujevcu, gde se do 26. aprila, glavni okruni vojni tuilac redovno pojavljivao da lokalno televiziskoj stanici da bi obznanio imena onih pojedinaca koji su osuðeni zbog izbegavanja regrutovanja. Pre nego što su emitovanja završena, krajem aprila, za više od 300 presuda (uz koje su sledile kazne do sedam godina zatvora) je reèeno da su uruèene.

Amnesti Internešenel nastavlja da prima izveštaje o hapšenju, progonu, osuðivanju i zatvaranju prigovaraèa savesti, onih koji su izbegli regrutovanje i vojnih begunaca, iako je “ratno stanje”, u Saveznoj Republici Jugoslaviji, zvanièno završeno. Procene o broju takvih sluèajeva, trenutno pred vojnim sudovima, u Saveznoj Republici Jugoslaviji, poèele su sa 4.000, a popele su se na 30.000. Bivši naèelnik pravnog odeljenja Vrhovne komande Vojske Jugoslavije stavio je broj sluèajeva na 23.000, prema obaveštenjima koje je Amnesti Internešenel primio u julu. Crnogorski Helsinški odbor je procenio da su postupci podignuti protiv 14.000 pojedinaca, samo u toj republici. Prema novinskom izveštaju iz jula, pukovnik Ratko Korlat, predsednik beogradskog Vojnog suda, je izjavio da njegov Sud radi na 2.400 sluèajeva – sa dodatnih 1.900 sluèajeva koji su pod istragom.

Za barem nekoliko stotina prigovaraèa savesti, onih koji su izbegli regrutovanje i vojnih begunaca, smatra se da su veæ zatvoreni, u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Veæina njih izdrava kaznu od barem pet godina zatvora. Mnogi od zatvorenih prigovaraèa savesti, onih koji su izbegli regrutovanje i vojnih begunaca se, kako saznajemo, dre u zatvorima u Zabeli (u Poarevcu), Sremskoj Mitrovici i Nišu. U septembru, u intervjuu koji je emitovan na lokalnoj televizijskoj stanici, u Leskovcu, tri generala Vojske Jugoslavije su ponovili nameru vlasti da nastave sa ovom akcijom, izjavljujuæi da æe se svaki pojedinac, koji je odbio da slui u vojsci tokom operacije NATO-a, suoèiti sa izvesnim sudskim progonom. General Negosav Nikoliæ, komandant Niškog korpusa, je citiran da je rekao da “æe se svi oni koji su pogrešili smatrati za odgovorne.” General Nebojša Pavkoviæ, komandant Treæe armije Vojske Jugoslavije, je dodao “da æe vojni begunci biti pravedno kanjeni.”

Dok su obaveštenja oskudna o pojedinaènim sluèajevima sudskog progona i zatvaranja, pojedinosti o izvesnom broju osuda se povremeno pojavljuju u štampi ili ih drugi izvori prenose Amnesti Internešenelu. Prema izveštaju, u junu, je jedan sud u Nišu, osudio tri regruta Vojske Jugoslavije na èetiri godine i deset meseci zatvora svakog, zbog toga što se nisu javili za dunost. Takoðe, u junu, Sud Treæe jugoslovenske armije je, prema navodima, osudio jednog rezervistu na èetvorogodišnji zatvor zbog dezertiranja iz jedinice na Kosovu, dok su druga petporica ljudi osuðeni na po jednu godinu zatvora zbog dezerterstva. Meðutim, potonja grupa se izgleda vratila u svoje jedinice, nakon što su kazne uruèene. Za jedan vojni sud u Nišu, se govori, da je, 20 juna, osudio još pet rezervista na trogodišnji zatvor, i to sve zbog toga što su dezertirali iz jedinice na Kosovu. Isti izveštaj navodi da je 19 rezervista primilo osude, na jednu do èetiri godine, zbog dezerterstva u Vojnom sudu u Uicu, 19 juna. Nisu dostupna obaveštenja o tome na èemu su posebno bila zanovana ova opisana dezerterstva.

U julu su izvori Amnesti Intrenešenela izvestili o sluèaju Gorana iiæa, iz Leskovca. Nakon što je okonèao vojnu slubu pre nekoliko godina, Goran iiæ je postao posveæeni pacifista na osnovu verskih ubeðenja. Pošto je primio obaveštenje o pozivu za vojsku tokom akcije NATO-a, zahtevao je da mu bude dozvoljeno da vrši alternativno sluenje, u nekoj graðanskoj ustanovi. Ovaj zahtev je odbijen, a on je osuðen na dve godine zatvora, u vojnom zatvoru u Nišu. U isto vreme, Amnesti Intrnešenel je saznao za sluèaj N. Vukadinova, èlana pacifistièke nazarenske verske zajednice iz Vojvodine. On je samo zahtevao da mu bude dozvoljeno da vrši sluenje bez oruija u vojsci, pošto je primio obaveštenje o pozivu za vojsku. Vojni sud u Novom Sadu ga je, prema izveštaju, osudio na petogodišnji zatvor. On trenutno izdrava kaznu u zatvoru u Sremskoj Mitrovici.

Na slièan naèin, jedan neimenovan Jehovin svedok, koji je radio poljoprivredne radove u vojnoj bazi u Karaðorðevu, je navodno osuðen na petogodišnji zatvor, neposredno pošto je odbio da vrši vojne zadatke. Amnesti Internešenel zna za dva druga nazarena i za grupu od nekoliko Jehovinih svedoka, za koju se govori da je zatvorena u Novom Sadu, pošto su osuðeni na petogodišnji zatvor, zato što su odbili da nose oruije. Ovoj organizaciji je takoðe saopšteno o još jednoj grupi Jehovinih svedoka, za koje se kae da su osuðeni na zatvor u Smederevu. Amnesti Internešenel smatra da su svi pomenuti u gornja dva paragrafa zarobljenici savesti, i poziva na njihovo hitno i bezuslovno puštanje.

Oni jugoslovenski graðani koji su napustili zemlju da bi izbegli poziv u vojsku jasno rizikuju duge zatvorske kazne po povratku. Ponovo se procene o broju pojedinaca koji su trenutno u ovakvom poloaju, mere u hiljadama. Prema jednom izvoru Amnesti Intrenešenela, od više od hiljadu jugoslovenskih graðana koji su ostali u centrima za prijem izbeglica u Maðarskoj, u julu, procenjuje se da su jedna treæina njih prigovaraèi savesti ili oni koji su izbegli regrutovanje.

Amnesti Intrenešenel je nedavno intervjuisao više od dvadeset pojedinaènih prigovaraèa savesti, onih koji su izbegli regrutovanje i vojnih begunaca iz Savezne Republike Jugoslavije koji sada ive u Maðarskoj, bilo u izbeglièkim logorima ili u privatnom smeštaju, na razlièitim mestima širom zemlje. Meðu onima koji su intervjuisani, bili su pripadnici Adventistièke crkve sedmoga dana, opozicioni politièki delatnici, pojedinci mešovitog etnièkog i verskog porekla, etnièki Maðari i Romi.

Prièe koje su saopštili oni koje je intervjuisao Amnesti Internešenel u Maðarskoj, otkrivaju obrazac upornog zanemarivanja od strane meðunarodne zajednice, grupe ljudi kojima je jasno potrebna hitna panja i jemstva zaštite. Bez izuzetka, ovi ljudi su govorili o uznemirujuæem nedostatku njima dostupnih obaveštenja, koja se tièu njihovog poloaja kao prigovaraèa savesti na vojnu slubu, koji su pobegli iz Savezne Republike Jugoslavije, na osnovu verskih uverenja i politièkih stavova. U najboljem sluèaju, njihovi kontakti sa raznim nacionalnim i meðunarodnim agencijama, od kojih su traili pomoæ, je bio gotovo jednoobrazno razoèaravajuæi. Na primer, ni jednom od onih koji su intervjuisani, izgleda da nije prueno zadovoljavajuæe razumevanje o taènom jeziku koji je sadran u Priruèniku koji se tièe prigovaraèa savesti, onih koji su izbegli regrutovanje i vojnih begunaca UNHCR-a, u situaciji meðunarodno osuðenog sukoba. U nekoliko sluèajeva, i to onima koje bi Amnesti Internešenel smatrao za pojedince sa opravdano zasnovanim strahom od progona, utemeljenim na verskom uvrenju i politièkom stavu, istima je otvoreno odbijeno takvo priznanje. Pojedinosti o nekim od neodoljivih sluèajeva, koji su u vezi sa Amnesti Internešenelom, su ukljuèene u daljem tekstu. Prava imena ovih ljudi su poznata Amnesti Internešenelu, ali pseudonimi su korišæeni iz razloga bezbednosti.

Aleksa je elektrièar iz Srbije. On je pripadnik Adventistièke crkve sedmoga dana, èiji èlanovi su spremni da izvršavaju vojnu slubu bez oruija, ali koji, na osnovu svoje vere, odbijaju da uzmu uèešæa u oruanom sukobu, ili da izvrše naredbu da ubijaju. U intervjuu Amnesti Internešenelu, Aleksa je izjavio da on i adventisti veruju da su “svi ljudi Boija deca. Razlike u etnièkoj pripadnosti nas se ne tièu.” Aleksa je mobilisan u Vojsku Jugoslavije, sredinom marta, i dobio je zaduenje da kopa rovove, i da gradi fortifikacije. Njegova jedinica je bila deo rezervnih snaga, za koje se oèekivalo da æe dopuniti jedinice koje slue na Kosovu, i da æe suzbiti svaki moguæi kopneni napad na Srbiju od strane snaga NATO-a.

Kada je Aleksa saznao da æe njegova jedinica biti poslata na Kosovo, krajem maja, on je prešao granicu u Bugarsku, noseæi uniformu. U opisanoj izjavi koju je dao Amnesti Internešenelu, Aleksa je rekao da “nije eleo da se bori i uzima ivote drugih u ratu, za koji verovao da je potpuno nepotreban zbog pogrešnih politièkih motiva našeg predsednika... Ja sam adventista sedmoga dana, i poštujem sva ljudska biæa, bez obzira na nacionalnost i veroispovest. Ja verujem da Bog uèi da su svi ljudi jednaki.“ Bugarska policija, u gradu, u koji je pobegao, je zadrala Aleksinu uniformu i uzela je izjavu, fotografije i otiske prstiju. Njemu je data privremena zaštita u Bugarskoj na tri meseca. Ostao je tamo sa prijateljima dva meseca, sve dok mu nije reèeno da oèekivana promena u bugarskim odredbama, koje se tièu izbeglica i onih koji trae azil, moe da ima za ishod da æe on da bude poslat nazad u Srbiju.

Krajem jula, Aleksa je putovao u Maðarsku, i dobio je zaštitu od tamošnje adventistièke zajednice. Dok trai zaštitu u Maðarskoj, Aleksina najveæa elja je da se pridrui porodici u Australiji, gde ive njegova majka, dve sestre, baba i deda, i drugi roðaci. Porodica mu je ponudila da ga podri finansijski, kao i velika zajednica srpskih adventista u Australiji. “Ja ne mogu da se vratim u Jugoslaviju jer æe me staviti u zatvor na deset do dvadeset godina,” napisao je Aleksa. “Ne mogu da se vratim u svoju zemlju kao vojni begunac, jer æe mi ivot biti doveden u pitanje.”

Viktor je mladi stolar i poljoprivrednik, maðarskog etnièkog porekla, iz Vojvodine, pokrajine Savezne Republike Jugoslavije. On je, takoðe, pripadnik Adventistièke crkve sedmoga dana. U intervjuu Amnesti Internešenelu, Viktor je jasno izjavio da mu vera zabranjuje da uzme ivot druge osobe, i da je iz tog razloga izabrao da preðe granicu u Maðarsku, u januaru ove godine. Mada su vojne vlasti u njegovom gradu ponudile uveravanja da niko etnièkog maðarskog porekla neæe biti poslat da slui na Kosovo, Viktorov brat je bio poslat na Kosovo tokom 1998, nakon poèetnog tromeseènog sluenja u Beogradu.

Strahujuæi od izbijanja daljeg sukoba na Kosovu, Viktor je odluèio da se obrati za zaštitu u Maðarskoj. U molbi je jasno naznaèio da je njegova odvratnost prema ubijanju utemeljena u verskim ubeðenjima. Maðarske vlasti su odbile njegov zahtev, u martu, pre poèetka operacije NATO-a, saopštavajuæi netaèno, prema navodima, da jugoslovenske federalne snage nisu ukljuèene u konfliktnim situacijama na Kosovu, veæ samo srpska policija. On je kasnije uloio albu na odluku, i oèekuje odgovor od vlasti. Viktor je rekao Amnesti Internešenelu da je njegova porodica kasnije uznemiravana, kod kuæe u Vojvodini, kao posledica njegovog odsustva iz zemlje, a da je njegovog oca, navodno, jednom prilikom, policija pretukla na pijaci, u njegovom mestu. Viktor je, takoðe, tvrdio da je oca dva druga èoveka koji su odbili vojnu slubu, koga poznaje iz njegovog mesta, vojna policija odvela iz porodiènog doma i pretukla. Kao Aleksa, i Viktor sada eli da ode u Australiju da se prikljuèi tetki koja ivi tamo.

Ferenc je fabrièki radnik i jugoslovenski graðanin, maðarskog etnièkog porekla, iz Vojvodine. U intervjuu Amnesti Internešenelu, Ferenc je izjavio da je peške ilegalno prešao granicu sa Maðarskom, krajem aprila, posebno stoga što je eleo da izbegne poziv za Vojsku Jugoslavije, i moguænost da bi mogao da bude poslat da ubija ljude na Kosovu. Pošto su ga maðarski granièari uhvatili, smesta je odveden u njihov ured u Segedinu, gde je intervjuisan izrazivši elju da podnese zahtev za izbeglièki status u Maðarskoj. Ferenc je izjavio da mu je dugoroèni plan da ode u Nemaèku, da se pridrui ujaku koji ivi tamo. Zatim su ga tri dana drali u zatvoru, u Kiškunhalašu, prema navodima, u velikoj hali, sa oko 200 drugih osoba, gde su ih vojnici koji su straarali nad pritvorenima, navodno, rutinski šutirali da bi ih ujutro probudili. (Ovu tvrdnju je dao još jedan izbeglica, prigovaraè, koga je intervjuisao Amnesti Internešenel, a koji je bio pritvoren u istoj sobi). Dok je prijava za izbeglièki status obraðivana, Ferenc je dran u izbeglièkom prijemnom centru u Bekešèabi.

Prema Ferencu, obaveštenje o pozivu za vojsku je dostavjeno u njegovu porodiènu kuæu, sredinom maja, a optube su odmah zatim podignute protiv njega zbog izbegavanja regrutovanja. Od tog vremena, on navodi da mu je policija neprekidno ispitivala roditelje o tome gde je on, i pretila im. Opštinski sud u njegovom mestu je, takoðe, obavestio roditelje da treba da im se javi da bi se suoèio sa optubom za izbegavanje vojne slube. Ferenc kae da mu je majka odvedena u policijsku stanicu, u julu, da bi je ispitivali o sinu.

Ferencovu molbu za izbeglièki status je odbio Maðarski ured za izbeglice i pitanja migracije, krajem jula. Amnesti Internešenel je dobio kopiju dokumenta, koji ocrtava razloge za odluku da se Ferencu odbije izbeglièki status. Dokument jasno navodi da je u intervjuu sa naèelnikom odeljenja Ureda za izbeglice i pitanja migracije, poèetkom maja, Ferenc obavestio zvaniènika da je “odgajan da ivi poštenim ivotom i da ne bi mogao da puca na blinje ljudsko biæe. Mada ima preko 21, nikada nije sluio u vojsci i tri godine ranije, kada se odgovorio na obaveštenje o pozivu za vojsku, nije bio regrutovan. Sada nije eleo da ubija ljude.” Pismo dalje navodi da Ferenc, takoðe, nije verovao tvrdnjama koje su èinjene da æe od etnièkih Maðara u Vojvodini biti zahtevano da slue samo u svojoj pokrajini, i da neæe biti poslati da se bore na Kosovu. Kae se da je rekao zvanièniku da “dokle god sadašnji reim bude drao vlast, ne moe mu se verovati.”

Odbijajuæi Ferencovu molbu obzirom da joj nedostaje “... odgovarajuæi dokaz o progonu, u smislu enevske konvencije”, slubenik navodi samo one paragrafe, poglavlja V, oderljka B Priruènika UNHCR-a koji se tièu “vojnih begunaca i osoba koje izbegavaju vojnu slubu” koji navode da “strah od sudskih progona i kanjavanja za dezerterstvo i izbegavanje regrutovanja, ne predstavlja, po sebi, dobro zasnovan strah od progona...” (paragraf 167) Slubenik priznaje da Priruènik, takoðe, navodi da pojedinac “... moe, takoðe, da se smatra kao izbeglica, ako njegovo dezerterstvo ili izbegavanje vojne slube, prate drugi relevantni motivi za napuštanje, ili ostanak izvan zemlje, ili ako na drugi naèin ima razloge... da se boji progona.” Ali, on onda nastavlja dalje da bi izrazio svoje gledište da “u ovom sluèaju, dodatni razlozi koje je izneo podnosilac molbe ne opravdavaju njegov strah od progona.” Nigde u procenjivanju, slubenik ne uzima dovoljno u razmatranje implikacije za ovaj sluèaj, paragrafa 171, Priruènika UNHCR-a o posebnom poloaju vojnih begunaca i onih koji su izbegli regrutovanje, u poloaju meðunarodno osuðenog sukoba (vidi stranu 4 ovog izveštaja).

Štaviše, pišuæi sa stanovišta nakon završetka sukoba, u julu, slubenik navodi “... da Ferenc nije bio u stanju da pokae da bi njegova vojna sluba bila neophodno izvršena na Kosovu.” On navodi javne izjave koje su, tokom sukoba, davali politièki voði etnièkih Maðara u Vojvodini, da æe od vojvoðanskih Maðara biti zahtevano da slue samo u svojoj pokrajini. On navodi da pošto su snage Vojske Jugoslavije bile smeštene širom zemlje “... ni u kom sluèaju nije izvesno da bi podnosilac molbe, da je bio pozvan u vojsku, bio poslat na Kosovo, posebno pošto još ne bi okonèao osnovnu obuku kao novi regrut... U skladu sa mirovnim sporazumom o Kosovu, Vosjka Jugoslavije se povukla sa Kosova do 20. juna 1999... stoga podnosilac molbe ne bi morao, kao rezervista, da uèestvuje u ubijanju ili genocidu.”

Ovde se postavlja pitanje kako je Ferenc, ili zaista bilo ko, u fazi sukoba, kada je doneo odluku da pobegne u Maðarsku (krajem aprila), mogao da bude uveren da rat neæe postati produeni vojni sukob, koji zahteva dodatno slanje rezervnih trupa iz drugih regiona Jugoslavije, naroèito, na tragu kopnene invazije snaga NATO-a, o èemu se dosta raspravljalo u to vreme? Zakljuèak slubenika nakon završetka rata, naèinjen u julu, da Ferenc “... nije bio u stanju, da naèini zanovan sluèaj da je morao da napusti domovinu zbog rasnih, verskih, etnièkih ili politièkih razloga, ili zbog opravdanog strana od progona, ili za ostajanje izvan zemlje porekla zbog opravdanog straha od progona...” èini se Amnesti Internešenelu kao potpuno neodgovarajuæi, imajuæi u vidu izjave koje je dao podnosilac molbe. Konaèno, slubenik se, ni u jednom trenutku, ne bavi sasvim osnovnim pitanjem nedostatka pristupa alternativnoj slubi, istinski civilne prirode, sa nekaznenim trajanjem, u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Damir je fotograf iz Srbije, èija je majka bila Hrvatica, a otac Albanac. Posveæeni adventista sedmoga dana i hrišæanski pacifista, Damir je rekao Amnesti Internešenelu: “Ja sam Amerikanac, Kinez, Nemac, internacionalista. elim da budem tamo gde pripadam, a to je mir.” Kada je Damir pozvan u vojsku, 30. marta, on je smesta rekao vlastima da æe odbiti da nosi oruije. Komandir lokalne vatrogasne brigade, sa kojim je Damir u prošlosti radio kao vatrogasac, kontaktirao je vojne vlasti i ponudio da peuzme bivšeg kolegu kao èlana brigade. Predloio je ovo kao vrstu alternativne slube, koja æe pomoæi Damiru da izbegne vojni sud. Damir je rekao Amnesti Internešenelu da je kasnije doveden u poloaj da se oseæa krajnje nelagodno kod drugih èlanova brigade. Za kolege kae da su ga zastrašivali napomenama o njegovom mešovitom poreklu i pacifizmu. Naveo je da su mu kolege èesto govorile da su upravo ljudi kao što je on, iz mešovitih brakova, odgovorni za kampanju bombardovanja NATO-a, i da ljudi kao što je on koji odbijaju da uzmu oruije treba da budu streljani. Kolege su ga, takoðe, optuivale da snima fotografije znaèajnih vojno-industrijskih postrojenja, i da ih prosleðuje NATO-u. Jedne noæi, poèetkom aprila, kada je brigada pokušavala da ugasi poar na stovarišnom postrojenju za benzin koje su pogodile bombe NATO-a, Damir tvrdi da su kolege pokušale da mu nameste klopku, unutar graðevine koja je gorela. Damir je rekao Amnesti Internešenelu da su mu susedi, takoðe pretili da æe da ga ubiju zbog albanskog porekla.

Uprkos slubi tokom sukoba, Damir se još uvek bojao da vojni sudovi neæe prihvatiti rad u vatrogasnoj brigadi, kao alternativu vojnoj slubi. U avgustu, kada je na graniènim kontrolama prestalo “ratno stanje”, Damir je pribavio pasoš i legalno prešao u Maðarsku. On je podneo molbu za zaštitu u Maðarskoj, i u vreme susreta s Amnesti Internešenelom, oèekivao je intervju sa maðarskim vlastima. Prijatelji u Srbiju su mu rekli da ga vojne vlasti trae da ga sudski gone. Poput drugih intervjuisanih adventista, Damir je rekao Amnesti Internešenelu, da mu je “najveæa elja da ode u Australiju.”

Milan je bakalin iz Srbije, koji je iskazao opoziciju ratu na Kosovu, u napomenama, u razgovoru sa drugima izvan svoje radnje, poèetkom aprila. Milan je rekao Amnesti Internešenelu da se glasno alio da nas predsednik Miloševiæ “...uvek gura u rat”, a da kao proizvod njegove politike Srbi “postaju genocidan narod.” Prema Milanu, ove napomene su jasno prenesene, direktno lokalnoj policiji, i narednog dana on tvrdi da je odveden u policijsku stanicu, za ono što opisuje kao “informativno ispitivanje.” Da bi predupredio nevolju, rekao je policiji da je bio pomalo pijan prethodnog dana, pošto je tada bio kæerkin roðendan. Prema Milanovim reèima, policijski slubenik ga je išamarao, i rekao da treba da bude paljiv kada daje tako ozbiljne napomene u vreme rata. Reèeno mu je da je osloboðen zbog toga što nema krivièni dosije.

Dan ili dva kasnije (Milan ne moe da se seti taènog datuma), obaveštenje o pozivu za vojsku je isporuèeno na vrata njegove kuæe. Njegova ena je odbila da primi i potpiše obaveštenje, koje je ostavljeno zakucano za vrata. Da bi izbegao poziv, Milan je otišao da se krije kod prijatelja, tokom narednih dvadeset dana. Na poèetku maja, vojna policija je otkirla skrovište, i odvela ga u opštinski zatvor, gde je pritvoren zajedno sa još trojicom ljudi koji su odbili da vrše vojnu slubu. Milan je tamo zadran otrprilike jednu sedmicu, bez kontakata sa porodicom, pre nego što je ukrcan u kamion, sa drugim civilima i nekim vojnicima. Dok je kamion èekao ispred policijske stanice, Milan je uspeo da iskoèi iz vozila, i da pobegne sa još jednim prijateljem. U ovo vreme, vojna policja je navodno pretraila njegovu kuæu “na agresivan naèin”. Nekoliko dana kasnije, Milan je uzmogao da se odveze kolima, sa registarskim tablicama iz drugog grada, preko granice u Maðarsku. On je tvrdio da je podmitio granièara da mu dozvoli da proðe. Milanova ena i mala deca su sa njim u Maðarskoj.

Ne eleæi da mu deca ostanu u centru za prijem izbeglica, Milan se bori da zadri porodicu u neodgovarajuæem privatnom smeštaju, sa malo para koje imaju. Rekao je Amnesti Internešenelu da je podneo molbu za zaštitu u Maðarskoj, ali da mu, uopšte uzev, nije jasno oko moguænosti da bude izbeglica. Milan je traio ekonomsku pomoæ za porodicu od raznih maðarskih humanitarnih organizacija, ali je primio samo skromnu pomoæ. U vreme intervjua sa Amnesti Internešenelom, Milan i porodica su bili pred seljenjem iz smeštaja u kojem su boravili, i bili su u neizvesnoti oko toga gde æe dalje moæi da idu.

Amnesti Internešenel je intervjuisao grupu od pet mladih ljudi iz jedog mesta u Srbiji, koji su bili stalni posetioci kafiæa koji su zvali “bastion slobode”, sastajališta u kome su oni, i drugi opozicioni delatnici, pravili planove za uèešæe u masovnim demonstracijama protiv vlade tokom 1996/97. Oni su svi našli naèina da doðu u Maðarsku, razlièitim putevima, da bi izbegli poziv u vojsku i vojnu slubu. Kada ih je intervjuisao Amnesti Internešenel, grupa je boravila u prenatrpanom, neodgovarajuæem privatnom smeštaju.

Dovodeæi u vezu ranije opozicione aktivnosti i kosovski sukob, jedan èovek je rekao Amnesti Internešenelu da “nije po prvi put da oseæamo da ne elimo da uèestvujemo u ratovima, u Jugoslaviji.” Ovaj èovek je govorio o teškoæama da se bude opozicioni delatnik u malom mestu, gde su ih svi poznavali, o tome kako ih je policija redovno zlostavljala, kako su im pretili nasiljem, i kako su im ljudi govorili “da smo izdajnici. Nismo patriote. Srbija krvari zbog nas.” Jedan od njih je rekao Amnesti Internešenelu da su mu ujak i deda pretili da æe ga ubiti, ukoliko se sada vrati u Srbiji.

Navodeæi da je Amnesti Internešenal prva organizacija koja je naširoko razgovarala sa njima o njihovom poloaju, ovi ljudi su govorili o razoèaranosti što su dobili tako malo saveta ili pomoæi, od bilo koje druge agencije ili organizacije. “Svi pokušavaju da nas zavlaèe. Niko nam ništa ne govori,” rekao je jedan èovek. Drugi je govorio o tome da slušaju iste reèi gde god da odu. “ao mi je. To nije moj posao. Ne mogu da vam pomognem.” ”Šta smo mi uèinili? To je kao da smo otišli iz jednog zatvora u drugi. Kanjavaju nas za ono što smo uèinili,” rekao je drugi.

Sabijen u maloj sobi, u centru za prijem izbeglica, sa sedam drugih ljudi, seæajuæi se sigurnosti sopstvenog stana, radnog mesta i ivota u Srbiji, mladi tehnièar, po imenu Goran, odmerava cenu toga što je ostao veran naèelima koja su ga navela da zakljuèi da, ni pod kakkvim okolnostima, ne bi mogao da se bori u sukobu na Kosovu. “Rizikovao sam svoj ivot da doðem ovde,” kae on, “i zahvalan sam na onome što imam, ali nije normalno boraviti u sobi sa sedam drugih ljudi.”

Mada Goran kae, da je u molbi za zaštitu u Maðarskoj, jasno naveo da se suprotstavlja ratu na Kosovu, iz naèelnih razloga, molba je odbijena i reèeno mu je da nema opravdanih osnova da se podri njegov zahtev da bude izbeglica. Oèekujuæi odluku na albu, Goran kae da dok je u poèetku poneki novinar bio zainteresovan za sluèajeve kao što je njegov, ljudi kao on su svi sada, u svakom sluèaju, zaboravljeni. “Sada izgleda da svi oèekuju da budemo polasti natrag i da ih nije briga,” rekao je Amnesti Internešenelu. Za Gorana, poslednja nada je da bi moglo nekako da bude moguæe da se pridrui ujaku, u Sjedinjenim Dravama, koji je izrazio spremnost da ga podri.

Još jedan adventista sedmoga dana, prigovaraè, koga je intervjuisao Amnesti Internešenel, zanatlija iz Vojvodine, govorio je ponosno kako je, sa namerom, odgajan na hrišæanskom pacifistièkom primeru svoga dede. Tokom Drugog svetskog rata, Radetov deda je zatvoren, nakon što je odbio da slui u maðarskoj vojsci. Njegovo tvrdoglavo odbijanje, na kraju je dovelo do njegove deportacije u Dahau, gde je umro 1942. Sada, 1999, Rade i sam proivljava sopstvenu sudbinu, kroz niz izbora i akcija, u èiji se integritet ne moe sumnjati. Da Rade, Goran, i drugi poput njih, ne bi bili zaboravljeni, Amnesti Internešenel poziva vlasti Savezne Republike Jugoslavije, Maðarske i meðunarodne zajednice, naroèito vlade zemalja èlanica NATO-a, da smesta preduzmu sledeæe mere:

javno

a m n e s t i i n t e r n e š e n e l

SAVEZNA REPUBLIKA

JUGOSLAVIJA

Zaboravljeni pobornici otpora

Distr: SC/CO

javno

a m n e s t i i n t e r n e š e n e l

SAVEZNA REPUBLIKA

JUGOSLAVIJA

Zaboravljeni pobornici otpora: nesreæni poloaj prigovaraèa savesti na vojnu obavezu, nakon sukoba na Kosovu

Oktobar 1999 SAETAK AI INDEX: EUR 70/111/99

DISTR: SC/CO