(Od 4. Veca Evropskih Kuca mira, 14-16. mart,1997.9)
Kao clan istorijskih crkva, zajednice i grupa, koji su orientirani kao kuca mira, i koji su se
sjedinili u Evropskoj mrezi Crkava i Kuca Mira, smo izdali izjavu na prvom Evropskom Ekumenskom
sastanku u Baselu 1989: "Bog, posto se pokazao nama u liku Isushrista, je Bog postupaka bez
nasilja...Svaki hriscanin ima poziv, da is izmiri i zivi u lekovitoj zajednici."Pokazali smo na
taj autoritet i smelost Hristosa, s kojim on svoje sledbenike vodi i ohrabruje, da traze kontakt
s bracama, koji su postali strani, u svim konfliktima.Na ovom sastanku angazujemo se za to, da
nikada necemo se predati, i da uzimamo na sebe odgovornost i da cemo na konkretan nacin boriti
za mir. Ovo angazovanje smo ponovo izjavili na II. Evropskom sastanku Kuca mira u Wetztlaru,
14-15. mart. 1997.

Suocavajuci se sa cinjenicom, da na ostalim delovima sveta broj konflikata je sve veca, zato su
na II. evropskom ekumenskom sastanku Izmirenje za temu izabrali. Premisa vecenja, je da nasa
vera je bez nasilja, tezi za mirom, i da hriscanska izgradnja mira se centralizuje u Hristu. Na
osnovu ove vere pozivamo cve ucesnike ovo sastanka u Grazu, dozivi ovo kao svoje angazovanje
za mir. ovo angazovanje trebalo bi da znaci i to, da pprihvatamo cinjenicu, da je izmirenje
odgovornost, da je pravednost i stvorenje mira je nepovredljiv, i da sve ovo mora da se dostize
preko postupaka bez nasilja.

Svi moraju da znaju da:
-smo gresnici, ako u konfliktnoj situaciji ostajemo passivni.
-da za izgradnju poverenja i za resenje konflikata postoje beznasiljna sredstva, koja su jaca od
oruzja vojske i terorista.

Suocavajauci se stim, da je sve je nasilje u svetu i da mogucnost jednog svetskog rata je sve
bliza, pozivamo sve crkve, zajednice i hriscanske grupe na preporod i na angazovanje za
izmirenje kroz sledecih dela:

1.Da aktivno radimo za mir na licnom,dustvenom,politickom i religijskom nivou u svakom
konfliktu, koja postoji ili sada se priprema, i da licno dajemo mogucnost za pomaganje izucenim
radnicima mira npr. posrednicima. Isus je rekao: "blagoslovljeni su stvoritelji mira, jer oni ce
biti deca Boga." (Mt 5:9)

2.Da prihvatamo svesno obijanje vojne sluzbe, kao verno uverenje svih hriscana i crkava, a ne
samo kao licna stvar svesti. Da stojimo pored clanova pokreta otpora i tada, kada to donosi sa
sobom zlomislenost i predrasudu. (To znaci i otpor prema drugim oblicima nasilja, npr. prema
placenju vojnog poreza.) Raspinjanje Hrista na Krstu jeizrazavanje ljubavi Boga prema nasim
protivnicima (Jovan 11:47-53); zato su bili hrioscanipogubljeni u rimskoj armiji.

3.Da budemo aktivno otporni prema svemu, sto nas ohrabruje na nasilje ili pomaze brutalne ljudske
odnose, i da od detinjstva ucimo druge, da budu otporni na takve taktike. " Mi moramo da budemo
radije Bogu poslusni, a ne ljudima. (dela Apostola 5:29)

4.Da zvanicno pomazemo umesna licna dela, npr. odbijanje vone sluzbe hriscana, odbijanje
proizvodnje oruzlja, i odbijanje svaku ekonosku i novcanu politiku, koja vecinu ljudi
napravi zavisnom, od manjine bogatih ljudi.

Upucivamo na iskustvo radnika mira ,koji rade na izmirenju:

-nasiljna dela i primenjivanje nasilja dolaze cesto iz dubokih rana proslosti. imirenje je
nemoguce bez toga, da ove rane zarastu, jer ljudi, koji zive u konfliktu i koji ucestvcuju u
nalazenju resenja, moraju da se oslobode od svojih srahova prema drugim ljudima.

-poverljive veze ce se izgraditi smo u slucaju, ako ljudi, koji zive u konfliktu i ucestvuju u
nalazenju resenja uvide, da njihovo ponasanje u proslosti su dporonali nastanku konflikata i
priznaju svoje grehove na istorijskom (drustvenom) nivou.